put u bath

Ekskurzija van Londona, pravac Bath. Ovo mesto ima termalni izvor koji potiče iz rimskog perioda, a navodno u 19. veku je bio veoma popularno mesto za englesku artistokratiju. U Bathu je jedno vreme živela Jane Austen, a ona je bila veoma vezana sa društvena dešavanja.

Naš vodič je Bob, dvometraš u crvenoj jakni, koji ni sam ne zna da do kraja puta je dobio nadimak Red Jacket Bob ili Red Bob. Sigurna sam da je bio hipik nekada u mladosti, sad nosi neku crvenu “etničku” kapu na sred glave. I ne voli kraljevsku porodicu. I bio je jednom u Jugoslaviji, sedamdesetih, neki lik mu je rekao “prati moja kola, ja ću da ti pokažem gde treba da ideš” i tako ga je čovek vodio nekih 20 kilometara, van svoje rute. Bob se i danas toga seća “warmth of the people”.

Bath je danas turističko mesto, svuda okolo su radnje i garderoba i kafići, i radnje koje prodaju svakave gluposti za velike pare (ali kako već ovde kažu Dobrodošao u Britaniju, sad nam daj novac).

Rimske terme su uglavnom rekonstrukcija iz viktorijanskog perioda, plus iskopine pored kojih na ekranima stoje digitalne projekcije kako bi to izgledalo danas. Arheologija traži previše od nas, zar ne? Daju vam one audio vodiče, ali dobra stvar postoje komentari poznatog putopisca Billa Brysona, koji ima interesantna zapažanja, tipa “Rimska boginja ima preveliku glavu, plaši me” ili “Da li ste razmišljali da su ovde Rimljani muškarci i žene bili goli, a ovo je hram? Da li neko može da zamisli sličnu situaciju danas?”. Ovo je lazni Rimljanin-viktorijanac.

Iako je ekplicitno rečeno da se voda ne dira, jer je vrela, svi moraju da pipnu. Nije toliko vrela, topla je, ali i muljava i masna. Iznad je nekakva para ili gasovi nisam utvrdila.

Bath lezi na reci Avon, ali to nije isti Avon kao onaj u Stratfordu, u Engleskoj ima mnogo reka koje se zovu Avon, sto je na keltskom znacilo "reka".

U Bathu postoji ulica koja se zove Quiet street.

Danas je finale svetskog kupa u ragbiju, koje se odrzava u Parizu. Pitala sam nekoliko Engleza koje znam da li je ragbi popularan sport, oni kazu da ne, ali posto Engleska igra u finalu, sve ce veceras da gledaju utakmicu. Englezi, kao nacionalni tim, retko igraju u finalu bilo chega.
Nazad u Londonu u pabu koji se zove The George, prekoputa Royal Court of Justice, ekipa gleda ragbi i navija iz sveg glasa. Cak su i pevali God Save the Queen, sa rukom preko srca, a onda Swing Low, Sweet Chariot, dok se bokali piva ispijaju brzo.