new york misc.

Ulična instalacija u Williamsburgu

V. u svakom muzeju napravi po sto fotografija

Kraj zabave

Pogled sa Brooklyn Bridgea na Lower Manhattan

The King is dead. Long live the King.

Surfin USA

Aftermath

J. kaže da je ovo replika kombija iz serije Lost

Bar u Williamsburgu

Ne znam čemu ovo služi. Al znam da smo u Njujorku.

Mural Shepherda Fairya u SOHOu

Day 9> Brooklyn Hattrick

Na ulasku u Brooklyn Botanic Garden, nailazimo na latino wedding party. Mlada je u vrištećoj ciklama venčanici, a umesto deveruša prati je grupica dečaka, koji su identično obučeni u siva odela sa roze kravatama, a kose su im zalizane nakostrešeno. Oni odlaze, a mi idemo u japanski vrt. Ovo je prva od tri svadbe tog dana u bašti, koje smo videli.

bitka oko bidermajera

Na stazi kroz šumicu, zasađenu javorovim listom, na pločnicima pišu imena poznatih stanovnika Brooklyna, pisaca, glumaca i reditelja. Bašta je ogormna, ali ne i najveća. Ona je Bronxu, a ja nisam baš toliki avanturista.








Pre prelaska mosta u sumrak, po preporuci odlazimo na picu. Ispostavlja se da je barem 50 ljudi dobilo istu tu preporuku. Grimaldi’s ispod Brooklyn bridge je više od lokalne picerije, red nagoveštava da bi picu jeli za jedno 3 i po sata. Obični bruklinški pab služi jedno 10 vrsti piva i tradicionalnu pab klopu. Više nego dovoljno za mene.



A most…. ne znam kako da objasnim, ali čovek oseća neverovatno ushićenje kad iz Brooklyna prelazi na Manhattan. Toliko puta viđena panorama, ali ni to ne krvari to uzbuđenje. Naišli smo na nekoliko modnih snimanja. Procenite koji su časopisi u pitanju.


Pošto i pored velikog truda, nismo uspeli da kupimo karte za koncert iznenađenja, koji je priredio The National u Brooklyn Academy of Music, drugari nam kažu da u jednom klubu takođe u Brooklynu, neko iz Interpola pušta muziku. “Jel Paul?” cvrkućem kod tinejdžerka. Da Paul Banks će da nas zabavlja. Brooklyn Bowl je i dvorana za koncerte i ples, ali i kuglana. Domaćin večeri pušta muziku kao u beogradskim klubovima, remikse hitova, obsukiritete iz osamdesetih uz koje se ekipica lokalnih alternativaca neizmerno zabavlja. Paul je pojavljuje u jednom trenutku, sa kačketom na glavi i torbom preko ramena. Kao student postdiplomac.


Vrti hip hop, a J. i ja đuskamo, pune entuzijazma. Nema mnogo ljudi na podijumu, čak mi se čini više njih se kugla, ali to mi neće pokvariti atmosferu. Teram V. da ga slika, a da ne bude previše očigledan. Jer to bi bio blam, valjda. Na kraju seta, prilazi mu jedna devojka da ga pita da se slika sa njim. D. mi kaže „ovo je tvoja šansa“, a ja valjda pripita od sreće i alkohola stajem u red. „Is it possible to take a picture with you“, „Yeah give me a minute“. Nisam se razočarala, ali sam sigurna da će se izgubiti. Posle minut, on prilazi, ja mu kažem kako se zovem, slikamo se, i ostatak večeri se cerekam kao šiparica. Jurim omiljene bendove u tridesetim. To se zove okasnela adolescencija. I V. i ja postavljamo sliku na Facebooku u pola četiri ujutru.

to naravno nije ta fotka

sun is shining

Day 07> Staten Island Ferry, Wall St.

Sunce je konačno sinulo, a blog je utihnuo. Njujork mora malo da se vidi i iz drugačije perspektive. Sa vode. Između opcije da idemo na Liberty Island, gde nema ničega sem statue, a plaća se ulaz i besplatnog broda do Staten Islanda petog, skrajnutog, kraja Njujorka, lako se da pogoditi šta smo izabrali. A i statua može da se snimi iz relativne blizine.





Posle toga šetnja donjim delom Menhetna, poznatom po finansijskoj aktivnosti. Bankari koji piju pivo posle pet u lokalnom pabu, razdrljenih kravata. Deo grada koji je gotovo identičan londonskom Cityu. Između kolosalnih nebodera su male uličice, popločane kaldrmom. Ovo je jedan od najstarijih delova grada. Dizalice užurbano rade na prostoru gde su nekad bile kule bliznakinje. Iako je taj deo ograđen, ljudi se pokušavaju da nađu savršeno mesto, odakle bi pronašli okom, a onda i slikali tragove destrukcije.



Da li zbog blizine mesta ili mladalačkog patriotskog ludila, malo dalje uz ulicu prolazi otvoreni turistički autobus, pun američkih srednjoškolki u uniformama. Kako se autobus približava, jasno je da one iz sveg glasa pevaju američku himnu, a sa „land of the free and the home of the brave“ završetkom, jedna podiže ruku i stavlja je na srce i kreće sa zakletvom američkoj zastavi, što je valjda svakodnevni ritual u američkim školama. Kad porastu, sve od reda će da glasaju za Saru Palin.

Day 8> Guggenheim, Central Park

Iako je lep dan, mora da se odradi još jedan muzej. Srećom Guggenheim je muzej savršene veličine i nezaboravne arhitekture. Cela spirala se obiđe za sat i po vremena. Na stepenicama Metropolitena, sedi gomila turista. Nema devojaka iz privatnih škola, nalik onim iz serije Gossip Girl.

Blair Waldorf i drugarice su otišle na college

kakav je to put u Ameriku bez ice cream trucka

Rekla mi je J. da je Central park potpuno izmišljen, tj. da tamo gde vidimo stene, one su donete odnegde, kao i jezerca koja su veštačka. Možda je veštački, ali je fenomenalan. Staze za trčanje, bicikle, jezera i jezerca, parovi u čamcima, parovi na mostovima, ogromne zelene površine na kojima su ljudi rasprostrli prostirke i napravili piknike ili samo leže i čitaju knjige, ako su sami. Delić koji podseća na pravu šumu. Da nema Central parka, Njujork bi se ugušio.





Betesda Fontana se rekonstruiše, ne mogu tu da se slikam. Umesto toga, sedimo i delimo perecu. U parku se prodaje hot dog (potpuno bezveze) i pretzels (još gluplje). Do boljeg izbora, prisiljeni smo da žvaćemo testo i zalivamo ga Gatoredom, koji je ustvari razmućena cedevita.

Istina jeli smo super klopu u Njujorku (uglavnom azijskog porekla), ali veoma je lako naići na potpuno đubre od hrane. Mnogo lakše nego u Londonu, gde bi bilo očekivano. Ulična hrana je dobar primer, kao i ice tea koji su mi servirali kao home brewed, koji je bio skuvani, pa ohlađeni čaj, bez ikakve kiseline ili slatkosti, već tako bljutav za tri i po dolara. U supermarketu kupujemo sireve, kojih nema kod nas, ali ne idemo na italijansku klopu. Apsolutno sam sigurna da je izbor u Beogradu bolji od ovdašnjih pica za koje birate dodatke, umesto da vam pizerija ponudi standardne (italijanske) pice.

Tu je Wholefoods, supermarket koji prodaje organski odgajenu hranu, a ima i deo sa gotovom hranom, gde nisam slikala ništa jer sam bila okupirana izborom salata. Dok sam sugerisala V. da preteruje, čujem iza leđa “Pusti čoveka da jede šta god hoće”. Trenutno u Njujorku znam 5 ljudi, uključujući i beogradskog poznanika, koji je takođe došao po prvi put ovde. Kao da smo se sreli na pivu u Domu omladine.

Veče smo proveli u bašti Rockefeller univerziteta u druženju sa post-doktorantima, uz besplatno pivo, što me je samo podsetilo na čari akademskog života. Kasnije je usledio izlet u Williamsburg, meku hipstera, gde mi domaćini kažu kako i pored nehajnosti i blage zapuštenosti kraja, ovde su kirije užasno visoke. Da bi bio hipster moraš dobro da zarađuješ. Pa tek onda petkom veče da se valjaš pijan po ulicama.