Na ulasku u Brooklyn Botanic Garden, nailazimo na latino wedding party. Mlada je u vrištećoj ciklama venčanici, a umesto deveruša prati je grupica dečaka, koji su identično obučeni u siva odela sa roze kravatama, a kose su im zalizane nakostrešeno. Oni odlaze, a mi idemo u japanski vrt. Ovo je prva od tri svadbe tog dana u bašti, koje smo videli.
bitka oko bidermajera
Na stazi kroz šumicu, zasađenu javorovim listom, na pločnicima pišu imena poznatih stanovnika Brooklyna, pisaca, glumaca i reditelja. Bašta je ogormna, ali ne i najveća. Ona je Bronxu, a ja nisam baš toliki avanturista.
Pre prelaska mosta u sumrak, po preporuci odlazimo na picu. Ispostavlja se da je barem 50 ljudi dobilo istu tu preporuku. Grimaldi’s ispod Brooklyn bridge je više od lokalne picerije, red nagoveštava da bi picu jeli za jedno 3 i po sata. Obični bruklinški pab služi jedno 10 vrsti piva i tradicionalnu pab klopu. Više nego dovoljno za mene.
A most…. ne znam kako da objasnim, ali čovek oseća neverovatno ushićenje kad iz Brooklyna prelazi na Manhattan. Toliko puta viđena panorama, ali ni to ne krvari to uzbuđenje. Naišli smo na nekoliko modnih snimanja. Procenite koji su časopisi u pitanju.
Pošto i pored velikog truda, nismo uspeli da kupimo karte za koncert iznenađenja, koji je priredio The National u Brooklyn Academy of Music, drugari nam kažu da u jednom klubu takođe u Brooklynu, neko iz Interpola pušta muziku. “Jel Paul?” cvrkućem kod tinejdžerka. Da Paul Banks će da nas zabavlja. Brooklyn Bowl je i dvorana za koncerte i ples, ali i kuglana. Domaćin večeri pušta muziku kao u beogradskim klubovima, remikse hitova, obsukiritete iz osamdesetih uz koje se ekipica lokalnih alternativaca neizmerno zabavlja. Paul je pojavljuje u jednom trenutku, sa kačketom na glavi i torbom preko ramena. Kao student postdiplomac.
Vrti hip hop, a J. i ja đuskamo, pune entuzijazma. Nema mnogo ljudi na podijumu, čak mi se čini više njih se kugla, ali to mi neće pokvariti atmosferu. Teram V. da ga slika, a da ne bude previše očigledan. Jer to bi bio blam, valjda. Na kraju seta, prilazi mu jedna devojka da ga pita da se slika sa njim. D. mi kaže „ovo je tvoja šansa“, a ja valjda pripita od sreće i alkohola stajem u red. „Is it possible to take a picture with you“, „Yeah give me a minute“. Nisam se razočarala, ali sam sigurna da će se izgubiti. Posle minut, on prilazi, ja mu kažem kako se zovem, slikamo se, i ostatak večeri se cerekam kao šiparica. Jurim omiljene bendove u tridesetim. To se zove okasnela adolescencija. I V. i ja postavljamo sliku na Facebooku u pola četiri ujutru.
to naravno nije ta fotka
No comments:
Post a Comment