U svakom novom gradu, kroz glavu mi prođe misao “A da li bi ja mogla da živim ovde?“. Možda to ne govori toliko o mestu koje posećujem, a više o mestu iz koga dolazim. Verovatno najviše o meni. Videćemo da li ću moći da živim u Njujorku.
Prijatelj kod koga ostajemo je pričao kako pre nekoliko godina poznata beogradska voditeljka, upečatljivo velikih usta, koja je putovala sa njim avionom, službeniku imigracionog na pitanje koji je razlog njene posete Americi odgovorila sa „Došla sam da intervjuišem George Clooneya“. Mislila sam da ako mene to neko bude pitao, kažem „Hoću da postanem slavna i bogata“. Sigurno bih odustala u poslednjem momentu.
Ceo život sam želela da dođem ovde i u tome kapiram nisam ni najmanje usamljena. Možda više nego bilo gde pre, imam osećaj kao da poznajem grad. Svi ti filmovi Woody Allena, gomila spotova i serija. Uhvatila sam sebe juče kako svojim domaćinima da pričam znalački kako je neko mesto ispod ili iznad te i te ulice. Ništa gore od štrebera, koji je naučio mapu napamet.
Sa nama do Pariza su putovali sportski radnici u roze i ciklama majicama, sa lažnim Loius Vouiton torbama kao i gradonačelnik u opuštenoj varjanti, čiji je šef obezbeđenja nosio majicu sa facom Marlon Branda iz Kuma. U francuskom avionu, Francuzi fotkaju, Ameri šetaju u čarapama, a svi na kraju pljeskaju. Meni je vreme prošlo u gledanju Shutter Islanda, koji nije za gledanje u jednom zatvorenom prostoru. I Single Man, koji je neviđeno stylish. Pročitala sam pola knjige Sama Amerika.
Na kraju su nas držali dva sata na pasoškoj kontroli, ali ja sam se tešila što nismo sami već stojimo ko jadnici sa Francuzima, koji su naši saveznici.
Interpol peva subway is a porno i ja se slažem potpuno. Ovo je poslednje što sam videla pred spavanje.
Dobro jutro Njujork!
Prijatelj kod koga ostajemo je pričao kako pre nekoliko godina poznata beogradska voditeljka, upečatljivo velikih usta, koja je putovala sa njim avionom, službeniku imigracionog na pitanje koji je razlog njene posete Americi odgovorila sa „Došla sam da intervjuišem George Clooneya“. Mislila sam da ako mene to neko bude pitao, kažem „Hoću da postanem slavna i bogata“. Sigurno bih odustala u poslednjem momentu.
Ceo život sam želela da dođem ovde i u tome kapiram nisam ni najmanje usamljena. Možda više nego bilo gde pre, imam osećaj kao da poznajem grad. Svi ti filmovi Woody Allena, gomila spotova i serija. Uhvatila sam sebe juče kako svojim domaćinima da pričam znalački kako je neko mesto ispod ili iznad te i te ulice. Ništa gore od štrebera, koji je naučio mapu napamet.
Sa nama do Pariza su putovali sportski radnici u roze i ciklama majicama, sa lažnim Loius Vouiton torbama kao i gradonačelnik u opuštenoj varjanti, čiji je šef obezbeđenja nosio majicu sa facom Marlon Branda iz Kuma. U francuskom avionu, Francuzi fotkaju, Ameri šetaju u čarapama, a svi na kraju pljeskaju. Meni je vreme prošlo u gledanju Shutter Islanda, koji nije za gledanje u jednom zatvorenom prostoru. I Single Man, koji je neviđeno stylish. Pročitala sam pola knjige Sama Amerika.
Na kraju su nas držali dva sata na pasoškoj kontroli, ali ja sam se tešila što nismo sami već stojimo ko jadnici sa Francuzima, koji su naši saveznici.
Interpol peva subway is a porno i ja se slažem potpuno. Ovo je poslednje što sam videla pred spavanje.
Dobro jutro Njujork!
No comments:
Post a Comment