Kad sam pravila plan šta ću sve da posetim u Njujorku, pitala sam najrazličitije ljude šta bi oni želeli da vide, a da to nije očigledna turistička atrakcija. Moj brat je rekao “slikaj se ispred točka na Coney Islandu”.
Jeste da je Eros Ramazzoti tu snimao spot, ali meni je vodilja za ovaj izlet, pesma Coney Island Baby Lou Reeda. On i Laury Anderson ce predvoditi ovogodisnju Mermaid paradu, koja se odrzava na CI.
Metroom se putuje sat vremena. Spremno sam ponela knjigu. Stariji čovek pored mene u vozu mi kaže kako na tim sedištima ima mesta samo za dve osobe, njega i mene, iako mogu još barem dve da sednu na te klupe. V. sluša muziku, dok od mene čovek sa stranim akcentom traži da mu na svakoj stanici kažem koja je sledeća. Nosi odelo, sa džemperom i kravatom ispod, a u jednom trenutku mi pokazuje svoje cipele i kaže “zar nisu dobre”. Između dve stanice, komentariše debelu crnjkinju prekoputa, koja je utegla svojih 100 kila u helanke. “She is so fat, it is terrible”, “You should not talk like that. I don’t want to hear it”, kažem ja. Neprijatno mi je i mislim da ako žena prekoputa čuje polomiće nas oboje sa jednom šakom. On izlazi na Brighton Beach stanici, gde su natpisi na radnjama ispisani na ruskom. Poljak ili Rus, mora da je. Slovenska direktnost. Čak i kad si desetinama milja udaljen od mesta na kome je to društveno prihvaćena stvar.
Coney Island je šetalište pored okeana sa zabavnim parkom, u kome su sve sprave užasno matore, a celim mestom se širi miris pržene hrane. Kao novogodišnji vašar pored mora, sa posetiocima najrazličitijih rasa. Sa jedne strane su ljudi koji žive u radničkim predgrađima Njujorka, sa druge hipster, koje je privukao treš ambijent. Hteli ne hteli to sebi da priznamo, mi smo upravo to, za nas je ovo mala antropoloska ekskurzija.
No comments:
Post a Comment