Day 07> Staten Island Ferry, Wall St.
Sunce je konačno sinulo, a blog je utihnuo. Njujork mora malo da se vidi i iz drugačije perspektive. Sa vode. Između opcije da idemo na Liberty Island, gde nema ničega sem statue, a plaća se ulaz i besplatnog broda do Staten Islanda petog, skrajnutog, kraja Njujorka, lako se da pogoditi šta smo izabrali. A i statua može da se snimi iz relativne blizine.
Posle toga šetnja donjim delom Menhetna, poznatom po finansijskoj aktivnosti. Bankari koji piju pivo posle pet u lokalnom pabu, razdrljenih kravata. Deo grada koji je gotovo identičan londonskom Cityu. Između kolosalnih nebodera su male uličice, popločane kaldrmom. Ovo je jedan od najstarijih delova grada. Dizalice užurbano rade na prostoru gde su nekad bile kule bliznakinje. Iako je taj deo ograđen, ljudi se pokušavaju da nađu savršeno mesto, odakle bi pronašli okom, a onda i slikali tragove destrukcije.
Da li zbog blizine mesta ili mladalačkog patriotskog ludila, malo dalje uz ulicu prolazi otvoreni turistički autobus, pun američkih srednjoškolki u uniformama. Kako se autobus približava, jasno je da one iz sveg glasa pevaju američku himnu, a sa „land of the free and the home of the brave“ završetkom, jedna podiže ruku i stavlja je na srce i kreće sa zakletvom američkoj zastavi, što je valjda svakodnevni ritual u američkim školama. Kad porastu, sve od reda će da glasaju za Saru Palin.
Day 8> Guggenheim, Central Park
Iako je lep dan, mora da se odradi još jedan muzej. Srećom Guggenheim je muzej savršene veličine i nezaboravne arhitekture. Cela spirala se obiđe za sat i po vremena. Na stepenicama Metropolitena, sedi gomila turista. Nema devojaka iz privatnih škola, nalik onim iz serije Gossip Girl.
Blair Waldorf i drugarice su otišle na college
kakav je to put u Ameriku bez ice cream trucka
Rekla mi je J. da je Central park potpuno izmišljen, tj. da tamo gde vidimo stene, one su donete odnegde, kao i jezerca koja su veštačka. Možda je veštački, ali je fenomenalan. Staze za trčanje, bicikle, jezera i jezerca, parovi u čamcima, parovi na mostovima, ogromne zelene površine na kojima su ljudi rasprostrli prostirke i napravili piknike ili samo leže i čitaju knjige, ako su sami. Delić koji podseća na pravu šumu. Da nema Central parka, Njujork bi se ugušio.
Betesda Fontana se rekonstruiše, ne mogu tu da se slikam. Umesto toga, sedimo i delimo perecu. U parku se prodaje hot dog (potpuno bezveze) i pretzels (još gluplje). Do boljeg izbora, prisiljeni smo da žvaćemo testo i zalivamo ga Gatoredom, koji je ustvari razmućena cedevita.
Istina jeli smo super klopu u Njujorku (uglavnom azijskog porekla), ali veoma je lako naići na potpuno đubre od hrane. Mnogo lakše nego u Londonu, gde bi bilo očekivano. Ulična hrana je dobar primer, kao i ice tea koji su mi servirali kao home brewed, koji je bio skuvani, pa ohlađeni čaj, bez ikakve kiseline ili slatkosti, već tako bljutav za tri i po dolara. U supermarketu kupujemo sireve, kojih nema kod nas, ali ne idemo na italijansku klopu. Apsolutno sam sigurna da je izbor u Beogradu bolji od ovdašnjih pica za koje birate dodatke, umesto da vam pizerija ponudi standardne (italijanske) pice.
Tu je Wholefoods, supermarket koji prodaje organski odgajenu hranu, a ima i deo sa gotovom hranom, gde nisam slikala ništa jer sam bila okupirana izborom salata. Dok sam sugerisala V. da preteruje, čujem iza leđa “Pusti čoveka da jede šta god hoće”. Trenutno u Njujorku znam 5 ljudi, uključujući i beogradskog poznanika, koji je takođe došao po prvi put ovde. Kao da smo se sreli na pivu u Domu omladine.
No comments:
Post a Comment