eastern promises

Eastern Promises u reziji Davida Cronenberga je otvorio London Film Festival u sredu uveche. Nazalost, nisam stigla da odgledam film steshnjena izmedju Vigga Mortensena i Vincenta Cassela, nego sutradan sa normalnom publikom u 4 popodne.

Pricha o ruskoj mafiji u Londonu se savrsheno uklapa u zategnute odnose Rusije i Engleske. Kronenberg nastavlja da se bavi nasiljem na veoma neposredan nachin, ako je neko gadljiv nek preskochi film. A Rusi su prikazani ko zivotinje, bez savesti ili morala. Naomi Watts je onda Zapad koji se mesha u sve i sto treba i sto ne treba, sve u ime vishih vrednosti i uverenosti u ispravnost sopstvenog stava. I da tu je THE scena, Viggo bares-all u sauni u dvominutnoj makljazi sa dvojicom Chechena.

Ne mogu da odluchim da li je Viggov ruski naglasak prenaglasheno foliranje ili je stvarno autentichan. Nazalost, Vincent Cassel nastavlja tradiciju igranja pomalo blesavih likova u filmovima u kojima pricha na engleskom (padaju mi na pamet Elizabeth, Derailed, Ocean 12) sto je steta. Iako se samo ustvari drzi stereotipa, film udara direktno u stomak i ostavlja utisak koji te drzi dugo vreme posle gledanja.

Po zavrshetku smo izashli direktno na crveni tepih ispred bioskopa, ali nam nisu dali da tamo ostanemo trebalo je da se napravi mesta za premijeru novog filma Sijene Miller Interview u kome igra sa Steve Buschemijem. Nisam bash imala vremena i entuzijazma da chekam Sijenu, pa sam mrtva gladna zbrisala u obliznji McDonalds.