The Bambi Molesters su ozbiljan bend. Tako izgledaju i takvu muziku sviraju. Ima ih četvoro i svi su čini mi se u drugoj polovini tridesetih. Thurston Moore je jednom citarao Lou Reeda i rekao 'Ne sviramo muziku za decu' - kad pređeš određenu starosnu granicu skapiraš šta je hteo da kaže. Nisu u odelima, kako inače se slikaju na promo fotografijama. Mada bi im skroz išlo. Jedan od mojih omiljenih bendova, koji više ne postoji - The Afghan Whigs, svira u crnim odelima sa belim tankim prugama mešavinu prljavog roka i vrelog soula. Slabo komuniciraju sa publikom, gitarista Dalibor povremeno najavljuje pesme i sa kog su albuma.
Imaju basistkinju (ili basisticu, kako bi rekli tamo odakle su oni), kao i Hole, The Smashing Pumpkins i drugi omiljeni bendovi iz 90-ih, koja izgleda kao lepša Kim Gordon.
Bambi molestersi sviraju muziku iz filmova koji nikad nisu snimljeni, mešavinu surf rocka, punka, rockabilly-a i bossa nove. Ne bi bilo fer samo ih svesti na to da snimaju muziku koja se čuje u filmu Pulp Fiction. Odlično su usvirani, poznati i u svetskim okvirima, svirali su Chris Eckmanom (The Walkabouts), Peter Buckom (REM), a imaju 7 na Pitchforku. Pri tom su iz Siska (što mu dođe očaj ekvivalent jednog Bora).
Ali ono što se odmah razazna među svim ovim referencama i retro putovanju je to da se pesme BM mogu podeliti na: brzu (recimo car chase, bežanija lopova koji je upravo opljačkao banku, obračun gangstera i slično), sporu (kajanje) i zavodljivu (poziv na seks na primer). Kad čujete te tri čuli ste sve. I onda taj momenat da je ovo muzika koja već negde odsvirana ili zvuči kao da ste je negde čuli, iako je u je autorska i novijeg datuma, postaje potpuno dominantan utisak. I sve ostane na nivou hipsterskog stava i čiste stilizacije. Malo emocija im ne bi falilo ni najmanje.
No comments:
Post a Comment