Monday, April 10, 2006

demokratija bez mesa

Ovo isto ima veze sa hranom, I promise, iako tako neće izgledati iz prve. Često sam u poslednje vreme pričala, ili raspravljala sa prijateljima i drugim bliskim osobama o onome što se u poslednjih par godina zove izvoz demokratije, a počelo je možda sa time da je USAID finansirao Otpor (i ko zna koga pre toga u svetu), a danas isti ti likovi drže seminare po Ukrajni, Gruziji, Tadžikistanu i gde već ... da ne spominjem Ameriku i Afganistan, Irak .. i pitanje koje se tu uvek postavlja je da li je tim ljudima demokratija uopšte potrebna.
I evo jednog odgovora sa one strane.
''Obraćajući se radnicima automobilske industrije u Minsku 1998, predsednik Lukašenko je dao nezaboravnu definiciju demokratije koju tvrdi da gradi u Belorusiji. ''Ne treba nam demokratija sa bukom,'' izjavio je on tada. ''Treba nam tip demokratije u kojoj će ljudi da rade i da budu plaćeni, pa čak i samo toliko da mogu da kupe hleb, mleko, kiselo mleko, kravlji sir i ponekad malo mesa kojim će da prehrane svoju decu i tome slično''. Nakon kratke pauze ''Batka'' (Otac) kako ga Belorusi zovu je dodao ''Pa što se tiče mesa, nemojmo ga jesti suviše tokom leta''.
Za ljubitelje statistike isti članak tvrdi da Belorusija beleži konstantan rast od 6,6% na godišnjem nivou, za koji mnogi tvrde da je neodrživ, plus što nema veliku raširenost korupcije, jer Lukašenko ne dozvoljava bogaćenje, jednog sloja stanovništva na uštrb drugog.

Ne znam što bi Srbi teže podneli demokratiju ili dijetu?

2 comments:

Popeye said...

Politička hrana, a? Ostala si nedorečena, a možda je ipak meni promakao stav.

Da li si protiv uvoza (ameri izvoze, zar ne?) demokratije?

Ovo je demokratija sa greškom, kao one executive aktn-tašne ili mobilni telefoni Delboja. Kupiš ih sa najboljom namerom da preko njih postaneš milioner, a na kraju završe u Temzi.

Anonymous said...

Vidish, bacila si mi skroz novo svetlo na sluchaj Belorusije. Mozda je to zemlja koja usled neke geografske ili metafizichke petlje uspeshno ostvaruje budistichki koncept nezavisnosti od spoljashnjeg, a posebno materijalnih dobara. Malo mleka, sira, ponekad meso i mozda neki bonsai pride, u stvari deluje sasvim ok. Mislim, shta ce se desiti kada u Belorusiju grune demokratija i kapitalizam? Razne Zare, Mare samo ce im proizvesti i umnoziti razne nebitne potrebe, koji nemaju veze sa skromnom kontemplacijom koju im obezbedjuje Sai Baba Lukashenko.
Za neke naravno nema nade....... Jedna od mojih nasushnih potreba je soba sa cipelama. Mozda Beloruse zato treba zashtiti i od raznih neprimerenosti kao shto je Sex i grad koji je meni manje vishe oblikovao pogled na svet. Mada, ko zna, mozda jednog dana sve to poshaljem u pichku materinu i odem sa pletenom torbom u belorusku komunu. Za sada, biram sjajne izloge. Pitanje je u stvari da l su Belorusi birali, tj. odabrali?

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails