summercase - day 01

Parc del Forum je jedno ogromno igralishte pored mora - manje vishe skroz je ravno (ipak ima Tvrdjava svog sharma), ali dobra stvar je sto su ti tereni betonski, pa chitava stvar prolazi bez oblaka prashine ili ne daj boze blata.

Stigosmo na Ian Browna. Koji jadan i ne moze da prodje bolje od otvaranja festivala oko 7 uveche. Dok smo kupovali nekakve karte za piche (nisu tokeni, skroz su papirne, ali princip je isti), iz daleka chujem "Golden Gaze" i "F.E.A.R". Promuvali smo se okolo i shvatili da postoje dve bine malo nize, i da su stepenice odlichan nachin da se posmatra koncert. Uz piche vam "rentiraju" chasu za 1 evro. Ona je od malo jache plastike i pored nje vam daju nekakav privezak, koji se zakachi na kaish, sto deluje blesavo, ali smanjuje shansu da ljudi bacaju te chase okolo.

Ali pre toga, tachno na vreme u 20.50 na scenu izlazi Nick Cave u smanjenoj postavi Bad Seedsa. Kome nije bilo dosta pre mesec dana, meni nije, kapiram ni ljudima u Beogradu (koliko sam chula utiske koncert je bio fenomenalan), evo sad nastavka. Mrshav, u odelu, Cave je krenuo sa "Get It On" u chemu su ga svi pratili. God is not in the house, Grinderman is. Ova razuzdana varjanta chini mi se da daje Caveu dosta mesta da improvizuje i muzicki i scenski. Nije imao sreche sa gitarom, tonac je prilazio jedno deset puta da mu namesti pojachalo, sto je bash kvarilo atmosferu. Izmedju koncerata na glavnoj bini su ostavili poprilichnu pauzu, tako da smo se odshetali do sledecheg stejdza na Blondie, taman na "Heart of Glass". Tamo je po mojoj proceni bilo preko 20 hiljada ljudi, daleko vishe nego na Grindermanu. Debbie se super drzi, djuska po sceni, ali smo otishli na pola pesme "Maria", jer lichno ne mogu da podnesem tu stvar, pogotovu ona Christmas zvonca na pola refrena, a i ona ima definitivan problem da to sve izvuche vokalno. Sorry, Debbie znam da si bivsha Playboy zechica, muza kluba 54, ali za mene NYC znachi samo jedno - Interpol.
Sto volim ove bendove u odelima....Mozda su nekome previshe sredjeni i predizajnirani, ali meni su tako privlachni - Paul je izashao sa naocharima i shesirom, koji je nekoliko puta skidao i vrachao na glavu. Tesko je biti hipster na vruchini. Koliko je bilo publike ne mogu da ocenim posto sam se izgurala jedno 10 metara od bine. Pochinju sa "Pioneer to the Falls" i pomislila sam da che set lista biti ista kao na turneji, proshlog novembra u Londonu. Ali prilagodjeno festivalskoj publici, koja je mlada i vesela, posle toga su usledili sve stari favoriti, numere u brzem tempu "Evil", "C'mere", "Roland", "Obstacle". Sem naravno "Lighthouse" tokom koje Paul izgleda kao izmucheni bajronovski junak. Ali heroj je definitivno Daniel (i ovde je bilo problema sa gitarama). Paul je malo prichao na spanskom i mislim da je "You guys fuckin rock" vrhunac emotivnog odnosa sa publikom.
Dok smo se prerachunavali sa tim tokenima i klopali, iz nekakvog dance shatora su se chuli Midnight Juggernauts. Neko mi je snimio njihov album nedavno, ali meni taj new wave revival sve zvuchi isto, a i daleko je bolje zvuchao u osamdesetim.
The Verve .... brate smaraju. Idemo dalje.
Na najudaljenoj bini, odakle se vidi i more u pozadini je Cornelius. Koliko ja to pratim, a malo, on je japanski sample majstor, secham se albuma Fantasma. U ovoj inkarnaciji tu je ceo bend, tri gitare, bubanj i sempler. Prva numera me podsecha na post rock tipa Do Make Say Think, da bi zatim krenuo sa nekom pervertiranom verzijom j-popa, sa semplovanim vokalima i videom koji je ishao u pozadini koji kod onih sa slabijim zdravljem moze da izazove epileptichni napad. Nastavak je doneo simpatichne zvuchne eksperimente u rasponu od semplovanih numera za crtache do soundscapes atmosfere.
Ali vech tada smo pocheli da razmishljamo kako da se dokopamo centra grada.