vanity fair

Kao koncept moram priznati da ovaj poznati američki časopis nije po mom ukusu – previše je elitistički, “anything goes” ideologije, dokle god su u pitanju poznate ličnosti nije bitno ko su i šta su, o svima se piše na isti senzacionalistički način, suštinski je konzervativan. Mada mora mu se priznati literarna tradicija, na početku za Vanity Fair su pisali Dorothy Parker, Aldous Huxley i T.S. Elliot. Danas je verovatno najzanimljiviji po fotografijama Annie Leibovitz i provokativnim kolumnama Christophera Hitchensa. Odličan je inače i za učenje jezika, ja i dan danas vrtim rečnik kad mi časopis dođe u ruke.

Na sreću, italijansko izdanje nije tako ozbiljno, više je na fazon Glorije (bivša urednica nikad nije krila šta joj je uzor), nema dugačkih eseja, više ima intervjua, pa se da razumeti. Recimo intervju sa Sabrinom Salerno, koja je nedavno posetila Čačak. Sabrina danas ima 40 godina, velika je vernica, sledeće godine planira put u Lourdes na hodočašće. kaže da joj je samo žao što nije snimila duet sa Princom, jer je to sabotirao njen menadžer. Kad je bila bila želela je da postane ili prevodilac ili psiholog. Zato je i čitala Frojda, kad je imala 12 godina. Misli da su je italijanski intelektualci tokom 80-ih godina “izmasakrirali”. “Šta ste očekivali da recitujem Šekspira?”, ona im odgovara. Neće da komentariše da li je bila u vezi sa Berluskonijem tada, samo kaže da joj je on pomogao nekim poznanstvima da uspe na televiziju. Moram priznati da za to prvi put čujem, ali me podseti na Vučelu i Vesnu Zmijanac. Kolega bloger je pokrenuo diskusiju da li će Samanta Fox ili Sabrina sačuvati Srbiju. Glasanje je u toku.

Što tiče glasina i tračeva, ne znam šta mi je draže da li to što se Sean Penn pomirio sa suprugom, ili što su se pomirili Sky i Kaja.