Najveći grad na obali u Toskani je Livorno. Kako smo mu se približavali, vreme je bilo sve lošije i lošije. Činjenica da je to velika luka, sa betonskom plažom, prepunom ljudi, nije nas preterano privukla. Livorno izgleda kao socijalističko letovalište. Nastavismo na jug. Prvo mesto na koje smo naišli se zove Castiglioncello. Ni ono nije san snova, ali je simpatično. Ima lepu plažu, koja je bila pusta, ako se zanemari četvoro manijaka (me included) koji su samo išli okolo i snimali svojim aparatima. Na kraju smo našli i neki bar/restoran. Počelo je sa kafom, završilo se sa pivom, džin tonikom i viskijem. Oko nas je narod večerao uz sveće, a mi smo diskutovali, pozirali jedni drugima i veoma se glasno smejali.
Thursday, April 24, 2008
lepa luka
Labels:
svakodnevica,
travelogue
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
2 comments:
Super su ti slike. Kakve lepe lokacije
Grazie Lara. Trudim se, mada mislim da nisam dosegla lepotu prolecha jednog Harvardlije.
Post a Comment