Ništa jadnije da neko ko (makar privremeno) boravi u inostranstvu priča o tome koliko mu je muka od političke situacije u Srbiji. I kako sad pred izbore oseća gađenje prema svim političkim kandidatima, čak i onima koji bi trebalo da mu budu simpatični i onom za koga inače glasaju. Bojim se da sam kriva za to. Ko je čitao ovo što pišem, te vesele razglednice koje sam slala iz evropskih gradova, valjda zna da ja prva ne bi smela da se žalim (mada sa tim ova država nema veze i to ne oslikava kakav je moj život bio na srpskom tržištu rada).
Zadržavam pravo da kritikujem na sav glas, prosto što to i dalje određuje moj život bez obzira na bezbrižne studentske dane u Londonu ili Firenci, koji će se u jednom trenutku završiti, a ja ću morati da se vratim u srpsku realnost. I bez obzira na sve, ja na izbore izlazim, mislim ja sam čak glasala i na referendumu za Ustav, samo da se ta priča završila i da se ne bi bavili time unedogled.
Pričala sam o popkulturnim utiscima u godini 2007., ako je o politici reč, onda je moj utisak godine –tj. razočarenje godine - Božidar Đelić. Kao i mnogi drugi ja sam glasala za listu koju je on predvodio, ne da bi imali vladu sa Koštunicom i Jočićem, gde je glavna tema Kosovo, a podtema kako podeliti državnu imovinu Rusima za male pare. I danas taj isti Koštunica će da podrži Velju Ilića, a Tadić verovatno neće mrdnuti prstom sve u ime više političke mudrosti. Mnogi će reći a šta je Tadić trebalo da uradi, da ne pravi Vladu ... pa očigledno da nije trebalo, pošto znamo ko je vodi i znamo da ova Vlada ništa nije uradila u prethodnih 6 meseci, sem da poveća cenu mleka, da podeli upravne odbore i da nametne pitanje Kosova, kao nešto što svi znaju kakav je rezultat toga, ali mi o tome se i dalje svađamo po slavama...
Gledam ovu kampanju i pitam se kome se Tadić obraća. Da li meni treba jaka i stabilna Srbija, šta god to značilo, ili zdravstveno i penziono osiguranje i kredit za kola? Predsednik koji ljubi zastavu, ja jesam imala 11 godina kad se Jugoslavija raspala, ali imam kakvo takvo sećanje i svaki poziv na patriotizam, nacionalni interes i državno jedinstvo meni smrdi na veliku zabludu, siromaštvo, korupciju i godine koje prolaze u izolaciji. Ne znam koliko će nedefinisana kampanja Tadića koštati, valjda to je ono „svi znate da sam ja ustvari za Evropu i potpisao bi Sporazum odmah, ali evo sad moram da se udvaram tvrdoglavom srpskom biraču, tako što ću da mu budim sentimente iz nepresušnog rezervoara patriotskih osećanja“.
Sa druge strane Čeda ima reklame u boji, sa nasmejanim običnim ljudima i onim gitarskim uvodom, koji podeseća na početak pesme „Kratka šetnja“ od Nežnog Dalibora. Da su danas parlamentarni izbori, glasala bi za njega odmah, iako kapiram da nema nikakvu ekipu oko sebe, da ima dosta spornih stvari oko njega samog, i kako je potkačio Miškovića samo da bi se dodvorio istom onom „prosečnom srpskom glasaču“.
Neizaskom na izbore se samo pomaže Tomi Nikoliću. Ne slažem se sa onima koji misle da treba Tomu pustiti pa da narod vidi. Narod je slep. Nije imao leba da jede, ali je glasao za Miloševića i Šešelja. Mi možemo da se vadimo da je Sloba krao na izborima, ali nepobitna činjenica je da su gomile glasale za njega „svim srcem“, bez obzira na to što nisu imali struje, ni para da je plate. Mi i dalje živimo u raspadu koji je ostao posle 90-ih i nikakvo dodatno podsećanje nije potrebno.
Činjenica da pobednica Evrovizije peva na radikalskim konvencijama je naterala moje prijatelje da se prijave da glasaju u konzulatu u Njujorku, samo Ceca da zapeva pijanom Velji na uvo i valjda će se i nama kasti šta treba da radimo.
Evo ova žena, inače jedna od najinteresantnijih Srpkinja, nema dilema da li treba se nervirati oko života u Srbiji ili ne, čak i ako živiš malo dalje. Pomislim da bi na njenom mestu ja jela kolače u Laduree-u ili tart od borovnice u Paulu, razmišljala o predstojećoj rasprodaji cipela ili nekoj takvoj aktivnosti, koja više priliči ženi diplomate. Biljana Srbljanović, kapiram voli kozji sir i guščiju paštetu, ali zna da sve to ne donosi sreću na duže, pa mazohistički u Parizu čita web izdanje Kurira i piše svoj blog. Ja ga uvek pročitam, iako njen ton počinje opasno da mi smeta (valjda oni koju su glasni i mašu rukama i treba da se zgražavaju kad to neko drugi radi, jer tad vide kako to ustvari iritantno izgleda), ali umesto toga, evo jedan intervju u kome ona priča u svom poslednjem komadu, politici naravno i o tome da u kakvom nazadnoj zemlju živimo ideal progresivne omladine je da se u Beogradu otvori Starbucks kafe, sa svojim preslatkim veštačkim kafama.
9 comments:
Svaka Biljani cast...ja priznajem da bih ostao zaveden pastetom i sirom ... i ostalim prednostima Pariza i da bi mi se zivo fuckalo za ovdasnja sranja.... bio bih srecan sto sam iz govana isplivao.
btw, ja sam na proslim izborima glasao za LDP i, za sada, nisam razocaran. Daleko od toga da ih idealizujem, ima stvari koje ne podrzavam, ali to je opcija koja mi je najbliza...ikada na ovdasnjoj politickoj sceni. U prvom krugu cu glasati za Cedu, naravno da sam svestan da ne moze da prodje ali treba glasati i pokazati da nema malo onih koji se ne slazu sa "sabornoscu" ekipe na vlasti i shatro opozicije, ako uzme isto ili vise nego na parlamentarnim izborima bice to veliki uspeh...ali nisam 100% siguran da cu u drugom krugu podrzati Tadica...on je po meni iskljucivi krivac za ovo sto nam se sada dogadja...da je oladio Kostunicu i isao na ponovljene izbore neke stvari bi bile drugacije.
potpuno se sa tobom slazem oko Tadicha, on ili je nestho nevidjeno pragmatichan (a da to niko od nas ne moze da vidi) ili uzasno glup. Mene ljudi ubedjuju kako se on ponashao odgovorno zato sto je pristao na vladu sa kostunicom, ali on mu je tu dao sve i policiju i udbu i televiziju. A najgore je sto sad ja i ti i svi drugi treba da navijamo ko che da uzme policiju nashi ili njihovi. Ma nek se teraju dodjavola.... Znam josh neke ljude koji che da glasaju za Chedu u prvom krugu. U krajnjoj liniji on ako dobije preko 10%, ima vechi legitimitet od Kostunice. Ali on che i dalje da nam radi o glavi....
Nekako mi se chini da je najracionalonije da glasam za Tadicha, ali ponovo osecham ko da sam pljunula na sebe.
Umalo nisam pala sa stolice kada sam na tvom blogu procitala da ce Kostunica podrzati Velju Ilica! Ne znam samo kako posle toliko godina i raznih stvari kojih sam se nagledala i dalje uspevam da pronadjem sebe u neverici i shoku. Polako kontam da nikada necu otupeti na desavanja...
da da to su nam uvalili u vreme kada smo se bavili posnom i mrsnom sarmom. Tako da je slabo ko odreagovao.
Btw. primechujem da Chedine reklame deluju na mene, kaze "poznajem vas a ne znam vam ime ....". Skroz je personalizovan pristup. Tadiceva kampanja je totalno jadna. Istripovao se Shaper ili neko slichan na drzavnicki pristup. To brate ne pali. Tadic se obracha mladima a pricha o Kosovu, a mladi iza onako snimani u nekom polu svetlu, ne vidish im lica. A svi mladi deluju kao da su clanovi SKOJa od pre 50 godina. Pa kad pogledash ekipu mladih foteljasha oko Tadica (Jeremic, ovaj sto ode u Telekom iskusno sa 33 godine ...) to su sve mladi skojevci. Ja ovde pricham o tome kako bez obzira na to da je Tadic p...ka, treba ipak glasati za njega, jer je to nekako najrazumnije, a oni mi vredjaju inteligenciju sa svojom stabilna i jaka Srbija kampanjom.
Reci cu ti po cemu pamtim Velju Ilica. Svojevremeno sam radila kao novinar i voditelj na jednoj radio stanici. Moj sektor je bila kultura i gradske vesti. Kolega je radio intervju sa Veljom Ilicem. Srecom, intervju nije isao direktno u program, nego putem telefona, pa na tonsku traku koja se trebala pustiti kasnije kao prilog u jednoj emisiji. Ne znam tacno kako je tekao razgovor i sta je sve receno, jer nisam imala vremena da slusam sve, ali znam da je novinarska redakcija popadala u nesvest i da je traka zavrsila u montazi, gde su bezuspesno pokusavali da se oslobode Ilicevih psovki i vulgarnosti. Nisu uspeli posto je svaka recenica sadrzala bar jednu i razgovor nikada nije emitovan. A mozda je ipak trebao biti... Izlisno je komentarisati dalje.
Čedina kampanja je odlična...ova poslednja sa ženom koja pokazuje fotke je remek delo..udara suze na oči...
kao što ti sama reče "manje zlo...dokle više?"
ajde jednom da svi glasaju (makar u prvom krugu) za one koji su im zaista ok pa da se prebrojimo..dosta mi je te priče o rasipanju glasova...i nije neko više u pravu ako ima više glasova...često sam bivao usamljen i u pravu.
Okej,
sve to meni stoji i sa izborom i sve. Ali činjenica je da demokratija u Srbiji stoji na staklenim nogama. Radikalski vetrovi duvaju mnogo jače nego što to stvarno izgleda. Ja bih najradije glasala za jaku socijaldemokratiju, u nekoj lepoj zemlji Švedskoj i ne bih se brinula da li će moj glas manje ili više da prevagne. Iako me sve što LDP donekle dotiče i poklapa se, realno moj glas ide u drugi demokratski tabor. A prošle godine sam imala priliku da budem na DS mitingu u Novom Pazaru i radikalskoj fešti u Areni. Videla sam koji ljudi podržavaju koga, onako na terenu. Ono što sam videla u Areni me uplašilo. Toliko da ma koliko mi se gadili neki politički potezi Tadića i DS, vrlo malo sam razmišljala za koga ću da glasam. Jer realno nemam mnogo izbora.
Znas Biljana jeste ostrascena i mozda postaje manje svarivija nego ranije, ali mislim da je na mestu da jasno i glasno stavi do znanja sta misli, a ako tu pomaze njenja slava, pa sto da ne.
E sada u ovome do sada se mahom slazemo. Ono gde mislim da se malo razmimoilazimo jeste njena karakterizacija kao zene diplomate. Ona jeste to, ali je prvo sve ostalo.
Zatim njena nepotrebna zainteresovanost za sprsku politicku scenu, jer toboze ona zivi u Parizu i treba da jede tart sa ovim i onim. Pa ne znam, imali smo mi rasprave o ovim pitanjima i ranije. Kada je ok da neko prestane da aktivno ucestvuje u politickom zivotu? ili je ok da utice na ono sto se desava u zemlji u kojoj vise ne zivi?
Kada predje granicu?
Kada pocne da zaradjuje vise nego u Srbiji?
Kada postane permanentni rezident te neke drzave?
Ili kada u toj drzavi dobije pravo glasa kroz primanje drzavljanstva?
Ne znam koji je odgovor, ali tezim misljenju da dokle god su namere najbolje ok je i teziti uticaju i u drzavi odakle i nisi, a kamoli one u kojoj si se formirao, gajis prijateljstva, imas porodicu, mozda se jednog dana i vratis, ulozis novac, ili iskoristis pravo na zdravstveno osguranje i drzavnu penziju, posto si se vratio izmucen, nezdrav i siromasan. Sve ove opcije se desavaju, i oduzimanje prava nekome da se interesuje i ucestvuje ma ko i gde bio nekako nema mesta u danasnjoj svesti.
Naravno, sve je ovo moje misljenje i nikako ne znaci da ti nisi u pravu, odnosno da ja jesam, ali kapiram da je i poenta bloga razmena misljenja interesovanja i komentara.
poz
i btw tvoja blog toplista ce biti playlista na Sv. Jovanu ( koji kuluroloski a ne duhovno proslavaljam, ali kapiram da je to tek jedna velika tema)
Dusan
@dushan: Sretna slava domachine!!!
Ako chekirash ovaj drugi post o izborima videches da sam korigovala mishljenje o dijaspori. Referisala sam na nash razgovor od pre recimo 2 godine. Ja sam tad mislila da neki chetnik iz Chicaga moze da bude zaveden retorikom Voje/Velje ili Tome i nema shanse da napravi pravi izbor. Ali vidim da i ovi ovde pored svih moguchih izvora informacija glasaju kako (ne)treba, pa nikom nishta.
A tebi ne bi ne bi samo dala da glasash, za tebe chu da glasam:) (onda kad se vratish i ulozish:)
Post a Comment