Sinoć sam pročitala kritiku knjige bugarskog pisca Aleka Popova Psi u niskom letu, kao i tekst ovog pisca u magazinu Eurozine, a sve u poslednjem broju Vremena.
Na kraju teksta o knjizi o sudbini dva brata iz Bugarske kad odu u New York, Teofil (a ko bi drugi) isporučuje punchline.
Šta nam na kraju ostaje kao pouka? Možda ovo: 1. kapitalizam je sranje (mada je prokleto realan do neke tačke, kada zađe u suicidnu špekulantsku zaumnost); 2. komunizam je sranje (mada je nerealan po defaultu); 3. ponuđene alternative njima su tek sranje? Život, recimo. No, ima li života izvan kapitalizma i komunizma? To nije dokazano, ali možda vredi raditi na tome.
Možda ne volite Teofila, što je vaše pravo, ali ne možete da kažete da ne ume da piše.
Na kraju teksta o knjizi o sudbini dva brata iz Bugarske kad odu u New York, Teofil (a ko bi drugi) isporučuje punchline.
Šta nam na kraju ostaje kao pouka? Možda ovo: 1. kapitalizam je sranje (mada je prokleto realan do neke tačke, kada zađe u suicidnu špekulantsku zaumnost); 2. komunizam je sranje (mada je nerealan po defaultu); 3. ponuđene alternative njima su tek sranje? Život, recimo. No, ima li života izvan kapitalizma i komunizma? To nije dokazano, ali možda vredi raditi na tome.
Možda ne volite Teofila, što je vaše pravo, ali ne možete da kažete da ne ume da piše.
7 comments:
Odličan - pet!
Eto izazova u životu zbog ovoga "vredi raditi na tome". Istražiti nove mogućnosti, naravno, ako uspeš da opstaneš.
Radujem se novoj knjizi Aleka Popova! Uvek me nasmeje, ma koliko gorak bio.
Znači čitala si? Preporučuješ?
Prošle nedelje sam bila domaćica prijateljici iz Makedonije i pričale smo o knjigama. Skapirala sam da nisam pročitala nijednog makedonskog pisca, sem knjige "Čarobno samarče" u trećem osnovne.
I posle recenzije za ovog Bugarina, tj. pogotovu posle teksta koji je on pisao, sam uvidela da je senzibilitet i izbor tema užasno blizak, onome što se kod nas dešava. Recimo u prošloj godini sam pročitala 4 knjige savremenih hrvatskih pisaca, ali nikako da krenem na istok ili jug.
Čitala sam knjige Misija London i Saputnik radikalnog mislioca (to su eseji o savremenoj književnosti i kulturi, ali pisani krajnje pristupačno, nenametljivo i interesantno, tako da se dosta preispitaš). Misija London je roman o Balkanu u Evropi, mnogo humora, ali i cinizma. Sve u svemu, stvarno je dosta blizak nekom modernom ukusu, i što se tiče tema, i što se tiče jezika, a opet nije isforsiran.
Mislim da se knjiga Psi u niskom letu u originalu zove Crna kutija, jer mi je tematika o kojoj si pisala dosta poznata. Očigledno su knjizi s vremenom promenili, tj. prilagodili naslov, a čitala sam je u toku prevoda, jer ju je prevodila moja prijateljica, Marija.
I da, svakako preporučujem! Koliko sam do sada mogla da te upoznam, mislim da će ti se dopasti. :)
haha, čarobno samarče, knjiga koju sam pročitao najmanje 20 puta. vančo nikoleski, trajče, kraljević marko i komandant planinski... hillarious.
"Možda ne volite Teofila, što je vaše pravo, ali ne možete da kažete da ne ume da piše."
znaš kako, i šešelj je veoma pametan čovek.
To je bio moj pokušaj punchline-a:)
Jer ako ja sad kažem da ne mislim da je Šešelj pametan, već da samo brzo priča (jedan moj prijatelj kad je zguto nešto celo veče je ponavljao "sad pričam brže od Šešelja", jer je trtljao kao navijen) ulazimo u diskusiju o percepcijama. A to može da traje unedogled.
Ali evo da i ja nešto priznam, mislim da je Toma pametniji, on nije obrazovan, i to ne zato što je sad evropskiji od Tadića i Jeremića, nego je brate Šešelj lud. Klinički.
dokazano je da je linija između ludila i genijalnosti vrlo vrlo tanka ako uopšte i postoji, što nam je vojvoda svojim lucidnostima nebrojeno puta i dokazao. a obrazovanje i inteligencija su za mene dve različite stvari. eto, npr. najevropskiji od svih, dačić je imao prosek 10 kod mene na faksu.
izvini što sam ti zagadio temu, bilo je jače od mene. popova sam primetio još na nin-ovoj godišnjoj listi i jedva čekam da mi padne šaka.
Post a Comment