Uživo na B92 večeras od 6 popodne. Ili na HBO, ako je deo vašeg kablovskog paketa.
U Politici ide feljton iz knjige Snovi moga oca.
Na Twitteru se mogu pratiti vesti sa inauguracije, kao i na Facebooku putem CNN-a.
Ili možete da napravite svoj portret, po uzoru na Obamine postere iz kampanje, kao što sam ja uradila.
Verovatno nijedna inauguracije američkog predsednika nije privukla toliko pažnje. Ceo zapadni svet ovo slavi kao da je u pitanju dodela Oskara ili neki drugi glamurozni medijski događaj, a ne polaganje zakletve predsednika jedne države. Kad se pravi tolika buka oko nečega, mene to automatski odbija – ta medijska matrica da je to u ovom trenutku najvažnije za svakoga od nas. Naravno da nije. Prvim svojim potezom, kakav god da on bude, Obama će razočarati mnoge od njegovih pristalica.
S’obzirom da je godina počela sa napadima Izraela na Gazu (jedan od razloga za tu akcije sigurno jeste da u tom trenutku niko u Americi nije čvrsto držao vlast), saznanjima da će recesija biti duboka, teška i da će najviše pogoditi ionako siromašne države i prepucavanjem Rusije i Ukrajne oko gasa, dok smo se mi smrzavali na minus 10 (to što smo kompletno zavisni od stranog gasa i što nemamo rezerve uopšte je druga tema), možda je ljudima potrebna nada i osećaj da su na pravoj strani, da učestvuju u nečemu što je globalno.
Iako me ide na ganglije medijska groznica, sama činjenica da je crnac postao Presednik Amerike je od istorijskog značaja. Od sutra on je Predsednik, a ne pop kulturna ikona. Njegov kabinet govori da će biti konzervatvniji nego što bi mnogi hteli. On je samo rekao da će pričati sa nekima sa kojima Amerika nije pričala do sada, a to ne garantuje totalni zaokret američke spoljne politike.
Da ne budem skroz negativna, Obama deluje kao simpatičan čovek. U današnjem NY Timesu je izašla lista knjiga koje su ga inspirisale tokom života.
Trenutno na radiju Brakus i Bekan se pitaju zašto oni nisu pozvani na ovaj događaj, ipak oni znaju V. Matića, a idu Milka Forcan i Zdenko Tomanović (zar taj nije branio Slobu?). Mislim da ću da pratim globalni hepening ovim putem.
A i mi čak i da nas zabole za inauguraciju, konačno smo naučili da izgovorimo ovu komplikovanu reč.
U Politici ide feljton iz knjige Snovi moga oca.
Na Twitteru se mogu pratiti vesti sa inauguracije, kao i na Facebooku putem CNN-a.
Ili možete da napravite svoj portret, po uzoru na Obamine postere iz kampanje, kao što sam ja uradila.
Verovatno nijedna inauguracije američkog predsednika nije privukla toliko pažnje. Ceo zapadni svet ovo slavi kao da je u pitanju dodela Oskara ili neki drugi glamurozni medijski događaj, a ne polaganje zakletve predsednika jedne države. Kad se pravi tolika buka oko nečega, mene to automatski odbija – ta medijska matrica da je to u ovom trenutku najvažnije za svakoga od nas. Naravno da nije. Prvim svojim potezom, kakav god da on bude, Obama će razočarati mnoge od njegovih pristalica.
S’obzirom da je godina počela sa napadima Izraela na Gazu (jedan od razloga za tu akcije sigurno jeste da u tom trenutku niko u Americi nije čvrsto držao vlast), saznanjima da će recesija biti duboka, teška i da će najviše pogoditi ionako siromašne države i prepucavanjem Rusije i Ukrajne oko gasa, dok smo se mi smrzavali na minus 10 (to što smo kompletno zavisni od stranog gasa i što nemamo rezerve uopšte je druga tema), možda je ljudima potrebna nada i osećaj da su na pravoj strani, da učestvuju u nečemu što je globalno.
Iako me ide na ganglije medijska groznica, sama činjenica da je crnac postao Presednik Amerike je od istorijskog značaja. Od sutra on je Predsednik, a ne pop kulturna ikona. Njegov kabinet govori da će biti konzervatvniji nego što bi mnogi hteli. On je samo rekao da će pričati sa nekima sa kojima Amerika nije pričala do sada, a to ne garantuje totalni zaokret američke spoljne politike.
Da ne budem skroz negativna, Obama deluje kao simpatičan čovek. U današnjem NY Timesu je izašla lista knjiga koje su ga inspirisale tokom života.
Trenutno na radiju Brakus i Bekan se pitaju zašto oni nisu pozvani na ovaj događaj, ipak oni znaju V. Matića, a idu Milka Forcan i Zdenko Tomanović (zar taj nije branio Slobu?). Mislim da ću da pratim globalni hepening ovim putem.
A i mi čak i da nas zabole za inauguraciju, konačno smo naučili da izgovorimo ovu komplikovanu reč.
No comments:
Post a Comment