Svi bi želeli da rade posao koji ih ispunjava zadovoljstvom. Ili strašću još bolje. Kad vidiš da postoji neko ko navodno u tome uživa, pomisliš “i ja bi isto tako”. Recimo, kuvanje je nešto što ljudi rade iz strasti. Valjda ako je profesionalno, onda imaš strast u svom životu svaki dan. Kuvanje je kao umetnost, svi nam kažu. Ili zabava za ortake, ako verovati Jamie Oliveru. Negde i takmičarski sport.
Ništa od navedenog nije tačan odgovor, ako je verovati Anthonyju Bourdainu. Ovaj pedesetogodišnjak ima iza sebe više od 25 godina iskustva kuvanja u njujorškim restoranima i nastavio bi da sprema rustičnu francusku hranu u restoranu Les Halles, da njegov memoar Kitchen Confidential nije doživeo fantastičan uspeh, koji je doveo do nekih drugih prilika (ali kasnije o tome). Kuvari nisu sofisticirana bića, koji znaju tečno francuski ili italijanski, imaju diplome prestižnih kulinarskih škola i drže se strogo visokih higijenskih standarda. Većina kuvara su neprilagođene ličnosti, imigranti (često ilegalni), sitni lopovi, patološki lažovi ili persone sa jako bizarnim navikama. Sam Bourdain je bivši narkoman, ljubitelj panka, dete iz dobre kuće koga je uvek privlačilo ono mračno u ljudima. Ali i načitan lik, sa izoštrenim osećajem za pripovedanje, jer se Kitchen Confidential čita kao krimi roman. Guta se. Ko klopa koju opisuje.
Njega nije zanimalo da postane celebrity chef, jer i po sopstvenom priznanju jedino u čemu je dobar je tradicionalna bistro hrana (u paketu koji je stigao je pored KC i kuvar sa receptima, gomila svinjske masti, pačijih bataka i litre Bordeauxa su potrebne za realizaciju). Ali je u stanju da vam drži pažnju pa sve da vas kuvanje i ne zanima. Već nekoliko godina putuje planetom u seriji No Reservations, u sklopu koje posećuje različite zemlje, priča sa lokalnim stanovništvom, proba hranu, ne plašeći se da da svoj sud – emisija na Islandu, za koji kaže da je totalni smor kao i hrana tamo – je u prilog toj tezi. Moja misija je da ga dovedem u Beograd, da jedemo u Dači i biramo sir na Kalenić pijaci, dok pričamo o muzici (The Stooges – Fun House mu je omiljeni album), hrani i putovanjima.
Ništa od navedenog nije tačan odgovor, ako je verovati Anthonyju Bourdainu. Ovaj pedesetogodišnjak ima iza sebe više od 25 godina iskustva kuvanja u njujorškim restoranima i nastavio bi da sprema rustičnu francusku hranu u restoranu Les Halles, da njegov memoar Kitchen Confidential nije doživeo fantastičan uspeh, koji je doveo do nekih drugih prilika (ali kasnije o tome). Kuvari nisu sofisticirana bića, koji znaju tečno francuski ili italijanski, imaju diplome prestižnih kulinarskih škola i drže se strogo visokih higijenskih standarda. Većina kuvara su neprilagođene ličnosti, imigranti (često ilegalni), sitni lopovi, patološki lažovi ili persone sa jako bizarnim navikama. Sam Bourdain je bivši narkoman, ljubitelj panka, dete iz dobre kuće koga je uvek privlačilo ono mračno u ljudima. Ali i načitan lik, sa izoštrenim osećajem za pripovedanje, jer se Kitchen Confidential čita kao krimi roman. Guta se. Ko klopa koju opisuje.
Njega nije zanimalo da postane celebrity chef, jer i po sopstvenom priznanju jedino u čemu je dobar je tradicionalna bistro hrana (u paketu koji je stigao je pored KC i kuvar sa receptima, gomila svinjske masti, pačijih bataka i litre Bordeauxa su potrebne za realizaciju). Ali je u stanju da vam drži pažnju pa sve da vas kuvanje i ne zanima. Već nekoliko godina putuje planetom u seriji No Reservations, u sklopu koje posećuje različite zemlje, priča sa lokalnim stanovništvom, proba hranu, ne plašeći se da da svoj sud – emisija na Islandu, za koji kaže da je totalni smor kao i hrana tamo – je u prilog toj tezi. Moja misija je da ga dovedem u Beograd, da jedemo u Dači i biramo sir na Kalenić pijaci, dok pričamo o muzici (The Stooges – Fun House mu je omiljeni album), hrani i putovanjima.
Bourdain u Saudijskoj Arabiji
No comments:
Post a Comment