return of the real

Pre neki dan je zatvorena izlozba Phill Collinsa The Return of the Real u galeriji Victoria Miro. Ovo je nastavak Collinsovog rada za koji je bio nominovan za Turner nagradu, kada je otvorio kancelariju produkcijske kuche Shady Lane Productions, a na ovoj izlozbi je prikazao priche ljudi kojima se zivot promenio na gore posle uchestvovanja na reality tv emisijama, gde su prikazani kao loshi roditelji, seksualni manijaci ili osobe lakog morala.

Collins je organizovao press konferenciju na kojoj su neki od oshtechenih uchesnika izneli svoju stranu priche, a takodje je prikazao svedochanstva ljudi koji su zaposleni u produkciji ovakvih emisija, kojima je posao da nalaze ljude koji hoche da uchestvuju u reality tv emisijama i ih nagovaraju da prikazu odredjene aspekte svog zivota ili da od njih veshto sakriju sta che ustvari biti prikazano na televiziji. Jedna od zaposlenih je rekla da kad intervjuishesh zainteresovane uchesnike, posle izvesnog vremena pochenesh na sve ljude da gledash kao nesrechnike gladne slave i para, svi su potencijalni zlostavljachi dece i oportunisti.

Collinsov rad The World Won’t Listen (mladi Turci koji pevaju pesme Smithsa u karaokama) je nedavno prikazan i u Beogradu, u okviru izlozbe britanske umetnosti u Muzeju savremene umetnosti.

Donekle slichnom tematikom se bavi Stuart Semple, na chiju izlozbu Fake Plastic Love sam nabasala dok sam se shetala Brick Laneom (na Collinsa sam ishla namerno, iako je kraj u kome je galerija pomalo shady indeed).

Sve je jasno na slikama. Mozda i previshe. Mene lichno podsecha na radove grupe Hype jedno pre 10 godina.