Rue de Belgrade je valjda Beograd, Alex de Yugoslavie je kralj Aleksandar, ali moze li mi neko ko govori francuski rechi sta je Palanka?
U Francuskoj je trenutno svetsko prvenstvo u ragbiju svi gledaju utakmice uveche i navijaju.
Fakultet za komunikologiju u Grenoblu.
Terasa na fakultetu za studente da predahnu.
Pijaca - kasno subotnje popodne, vech su prodavci sve rasklonili.
Street art. Bilo je josh nekoliko josh zanimljivijih slika, ali su mi baterije na aparatu crke u tom trenutku i to malo pre penjanja na tvrdjavu odakle je pogled na grad i planine okolo apsolutno savrshen.
1 comment:
žana je bila iz grenobla. jos na pocetku rata se prijavila kao dobrovoljac i bila rasporedjena u marsejsku bolnicu, gde je negovala ranjenike. imala je dvadeset i jednu godinu i nikada pre toga nije napustala rodni grad. vujadin joj se dopao odmah, cim ga je prvi put videla. sto nije ni cudno jer, iako nije bio bas u najboljem izdanju, izgladneo posle albanije i ranjen u nogu, vujadin je bio lep covek. bilo ga je stid da pokaze bol, dok mu je previjala ranu. žani je to bilo koliko smesno, toliko i simpaticno. samo je pred njim imala otkopcano gornje dugme na uniformi, dozvoljavajuci mu tako da pogledom okrzne njene lepe grudi kad god bi se nagnula ka njemu. njega je osvojila njena dobrodusnost. bila je to ljubav kakva samo u ratu moze da se desi. nije bas razumela zasto hoce da ide, iako se nije skroz oporavio, ali je svejedno posla s njim. prethodno je napisala jedno kratko pismo majci. solunski front je ubrzo probijen i ratu se nazirao kraj. žana je dobila odlikovanje za pomoc srpskoj vosci. kada se vratio u smederevsku palanku, vujadin je saznao da su mu poginuli i brat i otac. vencanje su odgodili na godinu dana. ona je u medjuvremenu radila u ambulanti u selu, a vikendom vodila skolu francuskog jezika koju su tada pohadjala sva deca u palanci. vujadin je popravljao kucu i negovao vinograd. uvece su vodili ljubav, skoro svake noci. bili su srecni, koliko se to moglo posle rata. onda je vujadin oboleo od jetike, kako su tada zvali tuberkulozu. u to vreme nije bilo antibiotika i jedini lek je bilo mirovanje, što je on odlucno odbijao, jer ne moze da dozvoli da propadne sve na njegove oci, kako je govorio. žana je predlozila da odu kod nje u grenobl, koji je tada imao jedan od boljih sanatorijuma za lecenje tuberkuloze, ali je vujadin odbijao i to. govorio je da ne moze on bez njegove palanke. krv je iskasljavao sve cesce. postajao je i sve zlovoljniji. nije mogla vise da ga gleda kako propada, pa je jednog dana spakovala ono malo stvari sto je imala i posla za francusku, potajno se nadajuci da ce ga naterati da podje za njom. na rastanku joj je rekao kako je bez majke ostao na rodjenju, a sada i bez oca i brata, i da ne moze da ostane i bez palanke. srce joj se cepalo ali znala je da mora da ode. nakon tri meseca vujadinu je stiglo pismo iz grenobla. u pismu je bila fotografija žane ispod table sa nazivom ulice - rue de palanka -. na poledjini je pisalo - cekam te u palanci jos pet meseci. napokon je shvatio da je to palanka bez koje ne moze. krenuo je jos sutradan, iako nije znao da li ce izdrzati put. prethodno je celo imanje poklonio crkvi. stigao je posle sedamnaest dana. oporavio se posle devet meseci. vinograd su kupili nakon dve godine..
o tome kako je uspela da promeni ime svoje ulice, zana nije htela da prica. kako god, gradom su kruzile razne price; kako je gradonacelnika podmitila zlatom donesenim iz srbije, kako je morala da spava sa njim, da mu je zapretila da ce ga ubiti ako joj ne ispuni zelju, da se posluzila vradzbinama naucenim u srbiji, da je....
1936. godine, vujadin je neoprezno presao rue de palanka, zgazio ga je jedan plavi bugati. ocevici kazu da je, bas pre nego sto ce da izdahne, promrmljao nesto nerazumljivo na srpskom, vecina se slozila da je pomenuo palanku.
Post a Comment