avioni i vozovi

Sedela sam juche popodne u basti restorana Guli (pored sedishta LDP-a) i klopala njoke sa spanachem, pechurkama i sushenim paradajzom (recept kako sam ga ja rekonstruisala: ove namirnice se samo iseckaju, proprze na belom luku, doda se slatka pavlaka i prelije preko njoka, moze bilo koje testenine) dok su vojni avioni preletali nisko iznad grada. Ovo je zabavno samo u Top Gunu, uzivo je inache jako uznemirujuche, psi su se unervozili, alarmi na automobilima se upalili. Bez obzira na silne poraze koje smo doziveli neki se i dalje loze na vojsku i hteli bi da demonstriraju moch, sto podsecha na one jadne vojne parade u bivshim sovjetskim republikama. Druga stvar - ko je josh pravi vojne vezbe iznad grada, sta da se nestho desi tokom tog probnog leta, a kapiram da je ono juche bila ustvari proba.

Posle reklame sa Djanijem, koja definitivno podsecha na nesrechnog Kraljevica Marka iz reklame za Meridijan banku, secha li se neko toga – niko ne zna koja je usluga ili proizvod koji se reklamira, ali deca idu okolo i glasno izvikuju stupidne slogane - Telekom Srbija je izbacila reklamu za nove postpaid profile. Ne mogu da nadjem ni sliku ni snimak na youtubeu, ali ko josh nije video preprichachu, momak zuri na voz i onda ga propusti. Nista specijalno, sem sto je u reklami koriscena muzika grupe Veliki prezir. Do sada su kod nas korishceni svetski hitovi (verovatno bez plachanja autorskih prava) ili domacha popularna muzika tipa Vlado Georgijev. Mislim da je sjajno da neko koristi pesmu dobrog, a manje popularnog benda. Chak i ako je u pitanju 30 sekundi. Jose Gonzales je bio potpuno nepoznat pre reklame za Sony Bravia-u.

Ne znam sta bi o tome mislili sami ucesnici na domachnoj sceni, oni su generalno autisticni prema prilikama da promovishu svoj rad, pogotovu kroz reklame za korporacije, ali ja smatram da je to odlichna stvar i za sam proizvod, a ako je reklama pristojna, ne bi trebalo da steti bendu. Ako bolje razmislite na kojoj televiziju ste videli neki spot domacheg benda poslednji put? Ovaj sluchaj neche nista promeniti u tom smislu, ali dobro je znati da u agencijama rade ljudi koji razmishljaju da ne mora svaka stvar da se proda uz glasove sestara Kovach.

Nije samo Popboks taj koji „ne voli“ ove dve umetnice, u sluchajnom prelistavanju publikacije pod naslovom CKM, naisla sam na tekstic koji prati ilustracija vudu lutkice, a naslov je „Ovog meseca smo mrzeli – sestre Kovach ...obe“. Meni je ovo uzas smeshno, mada sam sigurna da mnogima nije. Najozbiljnije, sestre Kovach su solidno taletnovane, mogle bi lako da istovremeno budu pop zvezde i respektabilni autori – mozda ono prvo i jesu (pitanje: da li je i jedna od njih dve odrzala koncert za publiku, ne racunajuchi proslave 10 godina Telekoma, PR promocija tableta za kontracepciju i slichno? Mislim da ne), ovo drugo sigurno ne – Aleksandra i Kristina se zadovoljavaju pohvalama u lifestyle chasopisima, snimanjem reklama i time da pola Srbije koja ne slusha muziku, bilo kakvu (jedino se gnusha Zvezda Granda), smatra da su one ne znam ti ni ja kako progresivne, jel boze sviraju rn’b i soul, a to je sad „svetski trend“. To je zvuk nove „Cosmo Srbije“ koja se ubi kupujuchi na rasprodajama u Zari i Mangu.

Sad definitivno zvuchim kao licemer – prvo zagovaram upotrebu domache muzike u reklamama, a onda mi smeta kad to rade sestre Kovach, a neki su me videli i da stojim u redu na rasprodaji u Knez Mihajlovoj. Da pojasnim – korischenje muzike koja nije pisana za reklame u istima, pogotovu dobrih bendova je super, pisanje muzike koja zvuchi kao da je deo marketinshkog plana i prodavanje iste kao otkrivanje tople vode ne toliko.

Ako mi ne verujete, prochitajte ovaj sjajan tekst. A ako vam je do „malo soula“ slushajte Amy Winehouse, ona che vas uputiti na The Supremes, Arethu Franklin, Ronnie Spector, Dusty Springfield i Billy Holliday, a onda je tesko vratiti se nazad.