Šanse da su brčkati nožne prste u Egejskom moru se smanjuju sve više iz dana u dan. Ideja da odem na odmor da ne bi mislila o svoj poslu, statusu i planovima deluje sve neizvesnija jer me sve vraća na posao, status i planove. Nevezano za pitanja stalnog-povremenog posla, je nešto što ima veze sa blamovima u mojoj porodici o kojima sam već pričala, onomad kad smo nazdravili za Ratka M. i tim da sve više to utiče na moju inače veoma tolerantnu personu. Uhvatila sam sebe u momentu čistog šovinizma, izazvanog pravim očajem u kome proklinjem tamo nekog debelog i masnog, malog, dlakavog Grka ... nek se zove Jorgos radi lakše vizuelizacije, koji će da procenjuje da li ja (plavokosa i plavooka) sam dovoljno evropljanka i ne-dovoljno jadnica koja će sa odmora da kidne da zarađuje novac po Grčkoj kao ilegalni imigrant. Odluka će pasti zar par dana, verovatno ću provesti deset dana raja u zemlji u kojoj aktivno operišu ćelije Al'Quede.
No comments:
Post a Comment