untitled

mora da se tako zvala barem jedna stvar, ako ne i sve koje su pre nekoliko ponedeljaka svirali HAUTZINGER/HINTERREGER u Rexu na Ring Ringu, moj brat je nagađao da se možda neka pesma zove ‘nothingness is eternity’ ili nešto u tom stilu. Danas svaki savremeni umetnik koji ne zna šta bi … onda lupi untitled i svi problemi su rešeni, to već pripada određenoj kategoriji i ima oreol visoke umetnosti. Sigurna sam da postoji čitava istorija dela koja se pod imenom untitled. A ova dvojica stvarno sviraju ono što bi bez problema moglo da bude zvučna podloga nekog bijenala or something, jer u pitanju je sama proizvodnja zvuka, bez melodije, ritma, koja probija granice strukture pesme ili čak klasične kompozicije. Jedan je zadužen za trubu, više za testiranje mogućnosti trube van samog sviranja, što u praksi zvuči da on pokušava da stvori zvuk duvajući, ali ne svirajući u trubu, ako ja to dobro kapiram. A drugi je iza semplera, iako nikakvog ritma nema, on đuska i uvija se celo vreme, s’vremena na vreme malo ispušta glasove koji su procesovani kroz kompjuter. Neko nam posle reče da se to zove novi redukcionizam.

A Rex je to veče bio prepun, sve karte prodate, jedva uđosmo, pod pretnjom da ćemo se ugušiti u sali. Čim su ova dvojica krenuli da reduciraju, gomila fensera koja se malopre lomila da uđe je krenula sa vratima, ipak trebalo je sve to izdržati.

Ja sam u jednom momentu skapirala da me događanja na sceni dekoncentrišu, pa sam se naslonila na zid i zatvorila oči, pa ako ste videli takvu ludaju koja ovako prima muzičke nadražaje, to sam bila ja. Pored mene je stajao Žikica Simić, koga sam pre par nedelja ranije videla na Marah, kako jednom svom vršnjaku došaptava ’’Ovo je stvarno pravi rock n’roll’’. A Marah su pravi red blooded Americans, sa sve šalama o bejzbolu i pričama između pesama koje idu otprilike ovako ’’Ovu pesmu posvećujemo našem roundiju, he’s a really the coolest guy’’ ili ’’We’ve been on tour for the past 6 monts, we’re so horny, this guy in the front row looks so hot to me now’’. Praše i sve pesme im zvuče kao sa albuma The Wild, The Innocent and E Street Shuffle. Posle su nas zvali na pijanku u hotel sa sve spominjanjem tačnog broja sobe.

A maca i to je iz potpuno untitled razloga, to nije the cat koju smo čuvali u Bariču tokom prvomajskih praznika, to je a cat, poor little nameless slob.