Naslov je nova knjiga kolumniste New York Timesa Thomasa Friedmana.
Nisam pročitala. Ali sam bila na njegovom predavanju na LSE-u. Kao i Elle McPherson. Bez zezanja, the Body je dolepšala u nekom pernatom kaputu sa ogromnim naočarima, a studenti (iako su svi veoma ozbiljni, ambiciozni i zauzeti proveravanjem pošte na Blackberry-ju ili IPhonu) su je primetili.
Friedman je dugogodišnji dopisnik sa Bliskog istoka, kasnije se sve više bavio pitanjima globalizacije o čemu je i napisao knjigu The World is Flat. Da je svet ravan se odnosi na činjenicu da se danas kompanijama može upravljati globalno (u knjizi se najviše bavi outsourcingom u Indiji), da tehnologija svima daje jednake mogućnosti (ako do tehnologije uopšte i dođu), kao i da danas prisustvujemo rastu srednje klase širom sveta, prvenstveno u Kini, Indiji, Brazilu i Rusiji. Ta poslednja stavka vodi do najnovije knjige. Jer ako sad svi hoće da žive i troše (energiju i prirodne resurse) kao Amerikanci, onda ova planeta jednostavno nije dovoljna.
Slično autorima Wikinomics-a, Friedman najviše pažnje posvećuje inovaciji, za koju je ubeđen da će poteći iz Amerike. Ono što on predlaže je kombinacija zaštite životne sredine i tehnologije (environment + technology – ET). Uspešan je u identifikovanju problema i nalaženju raznih primera, davanju bombastičnih naslova, pravljenju asocijacija između nivoa zavisnosti od strane nafte i nivoa demokratizacije države (za to koristi Rusiju i praktičnu zavisnost većeg dela Evrope od njenog gasa kao primer). I rešenje prodaje kao lako.
Evo kako on to radi kod Lettermana
Uživo nije ništa drugačiji, trudi se da bude zabavan, kao da nam nešto prodaje (što u stvari i radi, jer možete knjigu kupiti i kasnije). Pravi je folksy liberal, kome se omakne darn, honey, buddy i slični narodski izrazi.
I u svojoj regularnoj ulozi političkog komentatora, Friedman je dosta kontraverzan. Podržao je rat u Iraku. Danas, priča kao je Bushov režim unazadio Ameriku i kako ona mora da se makne od anti-terorističke doktrine (citat “11. septembar ne može biti važniji od 4. jula”).
Ali u ovome je u pravu, kaže da je posle nominacije Sarah Palin za podpredsednika, prodato 250.000 modela naočara koje ona nosi. Kakav bi bio uticaj na javnost, kad bi Obama, sa ženom i decom, tokom inauguracije došao do Bele kuće na biciklu?
Nisam pročitala. Ali sam bila na njegovom predavanju na LSE-u. Kao i Elle McPherson. Bez zezanja, the Body je dolepšala u nekom pernatom kaputu sa ogromnim naočarima, a studenti (iako su svi veoma ozbiljni, ambiciozni i zauzeti proveravanjem pošte na Blackberry-ju ili IPhonu) su je primetili.
Friedman je dugogodišnji dopisnik sa Bliskog istoka, kasnije se sve više bavio pitanjima globalizacije o čemu je i napisao knjigu The World is Flat. Da je svet ravan se odnosi na činjenicu da se danas kompanijama može upravljati globalno (u knjizi se najviše bavi outsourcingom u Indiji), da tehnologija svima daje jednake mogućnosti (ako do tehnologije uopšte i dođu), kao i da danas prisustvujemo rastu srednje klase širom sveta, prvenstveno u Kini, Indiji, Brazilu i Rusiji. Ta poslednja stavka vodi do najnovije knjige. Jer ako sad svi hoće da žive i troše (energiju i prirodne resurse) kao Amerikanci, onda ova planeta jednostavno nije dovoljna.
Slično autorima Wikinomics-a, Friedman najviše pažnje posvećuje inovaciji, za koju je ubeđen da će poteći iz Amerike. Ono što on predlaže je kombinacija zaštite životne sredine i tehnologije (environment + technology – ET). Uspešan je u identifikovanju problema i nalaženju raznih primera, davanju bombastičnih naslova, pravljenju asocijacija između nivoa zavisnosti od strane nafte i nivoa demokratizacije države (za to koristi Rusiju i praktičnu zavisnost većeg dela Evrope od njenog gasa kao primer). I rešenje prodaje kao lako.
Evo kako on to radi kod Lettermana
Uživo nije ništa drugačiji, trudi se da bude zabavan, kao da nam nešto prodaje (što u stvari i radi, jer možete knjigu kupiti i kasnije). Pravi je folksy liberal, kome se omakne darn, honey, buddy i slični narodski izrazi.
I u svojoj regularnoj ulozi političkog komentatora, Friedman je dosta kontraverzan. Podržao je rat u Iraku. Danas, priča kao je Bushov režim unazadio Ameriku i kako ona mora da se makne od anti-terorističke doktrine (citat “11. septembar ne može biti važniji od 4. jula”).
Ali u ovome je u pravu, kaže da je posle nominacije Sarah Palin za podpredsednika, prodato 250.000 modela naočara koje ona nosi. Kakav bi bio uticaj na javnost, kad bi Obama, sa ženom i decom, tokom inauguracije došao do Bele kuće na biciklu?
4 comments:
prilog biografiji
citat: "Let's at least have a real air war.... It should be lights out in Belgrade: Every power grid, water pipe, bridge, road, and war-related factory has to be targeted. Like it or not, we are at war with the Serbian nation (the Serbs certainly think so), and the stakes have to be very clear: Every week you ravage Kosovo is another decade we will set back your country back by pulverizing you. You want 1950? We can do 1950. You want 1389? We can do 1389 too."
ny times, 23.4.1999.
svako ima svoju milijanu baletic, samo sto su ove americke nekako atraktivnije.
danas je nedavno objavio jednu njegovu knjigu koju mi je preporucio prijatelj, pogledacu svakako.
evo, dolazi nam i dzejms blant - [ironija]sreci nema kraja[/ironija] :)
Znam to pise na wikipediji. Mislim znala sam ja za to i pre njegovog predavanja.
Jedna prijateljica mi je rekla da su joj super njegove kolumne (generalno, ja se dosta slazem sa time sta NYT kolumnisti pisu ...ali po pitanju americkih izbora, globalizacije, ekonomske krize ...svi znamo da njihova politika prema Balkanu ostaje ista), pa sam joj ja ukazala na Wikipedija moment, na sta je ona rekla da sam joj ga potpuno ogadila.
Sta ces?
James Blunt je tu da razveseli tj. da rasplace beogradske devojcice. Ko normalan pomislja da ide u vojsku ako ne mora? Prosto ja njemu ne bi zamerala kosovsku epizodu - on se prosto poistovetio sa jadom koji je video. A jada ima i na jednoj i na drugoj strani. A posle i prigodnu pesmu napisao o tome. Ja jednom cula njegov album u kancelariji u firmi u kojoj sam radila. Muzika za placipicke:)
hehe, ko dolazi u miru taj je dobrodosao - ja na srecu nisam cuo nijednu njegovu pesmu ili bar toga nisam svestan.
ne zameram ja ni fridmanu nista, a kamoli blantu, samo hocu da se znaju neke stvari - ti, dobro, znas ali ih nisi pomenula.
"You're beautiful,.... you're beautiful, it's true...." ma daj mora da si cuo ovu stvar. To su svi culi. Jedna od najiritantnijih stvari ikada spevanih.
Post a Comment