Iako se ne bi reklo po ljudima na ulici, ali ova zemlja srla u finansijsku krizu ogromnih razmera. I pored mera od 50 milijardi funti, berza ne reaguje na to, ljudi prodaju kao ludi i današnji dan će ostati upamćen kao Black Friday.
Da li ovo ima uticaja na našu jadnu državu? Ako gledam vesti koje inače čitam, ovo je treća vest ili četvrta, pre neki dan je čak i Peti parkić bio bitniji, a danas su crnogorsko i makedonsko priznanje Kosova, fašistički i ostali marševi, i tu negde je poneka vest o slabljenu dinara, intervenciji i slično. Pričam sa nekim ko radi u banci, već nekoliko dana ljudi isključivo podižu svoje depozite i tome se ne vidi kraj. Naravno, među narodom kreću glasine kako će ta i ta banka da propadne (tvrdili su u petak, on je prošao ništa za sada) i svi kreću da se plaše za svoje poslove.
Pokušavam da smirim stvari, kako ni ovde se to nije osetilo, trenutno odoše pod led samo investicione banke (ok, ovo što se desilo na Islandu me je opovrglo), realna ekonomija nije osetila uticaj propasti tržišta nekretnina, a eto vidi ni naši mediji se time ne bave. „Pa ne B92, Blic i ostali pokušavaju da smire stvari, ali Kurir širi paniku“. Što me dovodi do onoga o čemu hoću da pričam, a to nije finansijska kriza, jer prosto o tome ne znam dovoljno.
Kurir je đubre, kao i svi ostali derivati. Ako je to informacija, onda su filmovi koji vas siluju u glavu sa incestom, telesnim izlučevinama i mentalnim poremećajima (da da ima takvih filmova koji imaju ovo sve odjednom) umetnost. Blic je plav ili žut, kako se već to kaže, Politika je državna, Tadić je odlučio da sačuva Tijanića, B92 je uspešan primer kako se pravi profesionalni medij, a tome su zaslužni Emotion, Kalinić, Maca i Ana Mihajlovski, zajedno sa Erom i Milićem Vukašinovićem. E-novine su glasilo LDPa, procesovano kroz Helsinški odbor. Novosti u životu nisam uzela u ruke, pa stvarno nemam pojma. Vreme kupuje 10.000 ljudi maksimalno, a NIN je „državni tabloid“, u kome i dalje piše Dragan Bujošević i valjda još neko ko valja ... Ruža Ćirković. U svim ovim medijima ima ponešto da se pročita. I taman kad pomislite da je ovo previše informacija za tako malo tržište ja tvrdim da nije. Svi ovi zavise od partija, DB-a i tajkuna. Sem ostavljanja komentara ispod tekstova, mi na njih ne možemo da utičemo.
Jel nekom palo na pamet da pravi platformu za pojavu takozvanog građanskog-amaterskog novinarstva? Nešto kao Newsvine. Ili barem malo uticajniji agregator. Blog B92 mi se čini kao naduvani balon koji je prsao, prvo zato što je bio VIP, a onda pustio „amatere“, a onda se ovi pobunili, prestali da pišu, pri tom svi su prošli kroz Kurir torturu. Mojblog.rs ima odvratan layout, tu bi svašta moglo da se uradi. Ali barem ima listu blogera, koji predvodi ovaj blog o golim muškim telima, prati ga jedan o astrologiji, zatim i gay blog, što pozdravljamo. Vrlo je moguće da su pripadnici gay populacije najuticajniji blogeri, sigurno su najduhovitiji. Bojim se da ni Blogodak, na koji sam i ja prijavljena nije više uticajniji, on uglavnom okuplja blogove o biznisu, novim tehnologijama, lične blogove. Postoji pregled svih blogova, ali mislim da isto fali naslovna strana, preporuke, tipa blogs of note, glasanje, kao kod braće Hrvata, koji su i u ovom smislu napredniji.
Daleko od toga da su citizen journalist blogovi objektivni, ali se pokazalo u mnogim stvarima kao što je teroristički napad u Londonu 2005, uragan Katrina ili sad izbori da reaguju daleko brze i da su u stanju da ubede ljude da su nepristrasni, vredni čitanja. Više o tome u knjizi We the Media: Grassroots Journalism For the People, By The People.
Blogovi u Kini, ili u nekim drugim zemljama, su političko pitanje. Kod nas se pitaju nezavisni politički analitičari, ali da li mi njima verujemo? Da li oni stvarno predstavljaju nekoga od nas? I koliko znaju više od nas. Poslednja kritika citizen journalisma je vezana za vest da je Steve Jobs iz Applea doživeo infarkt, što se ispostavilo kao laž, koju neko plasira da bi smanjio vrednost akcija njegove kompanije. U tom smislu predviđam da bi ovakva platforma bila poprište svakakvih sukoba, vrlo moguće fašista i antifašista (stiže apokalipsa, ali mi smo i dalje u 1945-oj), pripadnika i simpatizera svih mogućih partija. Ali u Srbiji ima i razumnih i inteligentnih ljudi. I većina njih je na internetu, tako da bi vredelo pokušati.
11 comments:
Ono sto ja mislim jeste da osim tehnicke podrske (toga da neko napravi platformu za neki medij gradjanskog novinarstva), potrebna je i dobra volja, odnosno potreba ljudi da nesto daju zajednici i od nje nesto prime, svest da mogu biti jedni drugima korisni. Kod nas, reklo bi, bar do sada, to se nije pojavilo, osim blogova, iz koji sam ja licno stvarno mnogo naucila, iz raznih sfera, mozda prvenstveno o zivotu na raznim mestima (ipak niko od nas nema prijatelje na toliko mesta, a mediji se time ne bave).
Kad sam bila na konferenciji u Ljubljani pre dve godine, o alternativnim i gradjanskim medijima 8stavila sam link u jednom od prethodnih postova), dosli su ljudi iz mnogo zemalja i pricali o tome sto se kod njih radi na tu temu - od medija na internetu, radio stanica, stampanih izdanja. Pa, i tada i sada, meni je izgledalo prilicno neverovatno da se to kod nas desi, uz casan izuzetak blogera.
Uf, ovo je bas opsirno, ali sama si trazila:)
Ma ne, bas me je zanimalo sta mislis. Zanimljivo kako citizen journalism je najrazvijeniji tamo gde ionako postoji jako veliki broj isprofilisanih medija, a kod nas gde se ne zna ko radi za koga, nema sustiniske inicijative. Jer svi kukaju kako nema pravih zakona u toj sferi, kako se ne postuju, kako nepostoje eticki standardi, ne zna se ko su vlasnici tabloida, ko koliko prodaje .... nekakva platforma, koja bi jace uvezala blogersku zajednicu bi bila dostojna alternativa ovog brlogu.
Sto se tiche blogovanja, ja to radim dve godine i uglavnom sam pratila srodne pop-kult blogove, ne preterano strateski (taj interes mi se pojavio od kad sam krenula na postdiplomske) prosto mi se chini da je sve to razudjeno. Chini mi se da blogovanje ima znacaj sa te ljude koji pisu, neformalni odnosi koji se stvaraju izmedju citalaca i onih koji pisu (kao jao vidi ima ljudi kao sto sam ja koji vole isto sto i ja). Ne znam kakva je atmosfera na BlogOpenu i da li se ljudi tu osechaju stvarno kao deo nekakve zajednice i koliko su stvarno uticajni.
E htela sam da ti se zahvalim na komentaru a onda sam se raspisala.
Ja imam super drugare koje znam preko bloga i druzimo se vec godinama i offline
Da, mislim da je gradjansko novinarstvo potrebno. Kao i u svakom novinarstvu, i tu je problem filtracija, odnosno razdvojiti bitno od nebitnog, novinarski clanak od zvrljanja i licnog misljenja. Meni se cini da je sve manje novinarstva, a sve vise licnih stavova. Dobar clanak ne daje misljenje, nego informise. On otvara temu i diskusiju. Mediji su mocno oruzje za kojim se povodi vecina, i jedan novinar mora imati potrebnu dozu odgovornosti.
Uvek neshto zanimljivo kazesh na ovu i slichne teme. (Btw. sjajan je onaj poslednji chlanak na Popboksu! Koji je u neku ruku povezan s ovim postom...)
Gradjansko novinarstvo, ne samo da je potrebno, nego je neophodno, po mom mishljenju. Bash zato shto je nezavisno novinarstvo u Srbiji misaona imenica. Dodao bih samo da si preskochila Danas, koji je meni najbolji dnevni list. (Mada i tu ima raznih "ubachenih spolja"...)
Videcemo shta ce biti s Politikom, posle nedavne smene produzenih ruku vlasti - sjashi DSS, da zajashe DS! Ono shto je ipak neosporno, jeste da je Smajlovicka mnoge stvari dovela na svoje mesto i bila veoma dobar glodur! Politika, bar nedeljno izdanje i Magazin, su vredni svake paznje!
A, hmm... Izvini stvarno ako sam preterao s ovim ispod:
Bio je jedan vic, 90-ih, ako Hrvati kazu "sudac" za sudiju, kako onda kazu Kurir? (vlastita imenica, naravno!)
Anyway, da ne komentarishem sad svaki list pojedinachno, dotakao bih se Petog parka! Obozavam te ljude, koje bi trebalo uzeti kao uzor #1 za gradjansku inicijativu! Ali ljudi toliko, toliko vole ovde da tapshu u mestu i govore kako nema shanse da se bilo shta promeni... Pa je s takvim stavom i neki od retkih pokushaja osudjen na propast.
I josh samo o finansijskoj krizi neshto... Shto se vishe razvija, sve sam ubedjeniji da je to obrachun americhkih vlasti sa bankama koje su se otele kontroli. Paradoks je da je jedan od zastupnika ideje o "novim zonama produktivnosti privrede", koje ce omoguciti "prevazilazenje eventualne krize", bio Alan Grinspen! A sad ta ista drzava vraca pod svoje skute Kerbera kog je trebalo da drzi vezanog...
Zakoni doneti nakon Velike depresije su omogucavali da se tako neshto ne ponovi. I nije - dok nisu pocheli da ih zaobilaze...
i samo josh - u potpunosti se slazem s Milenom!
@ gil: Jao da zaboravila sam Danas, po meni poprilichno skrajnut dnevnik, iako sam ga ja citala jedno 3-4 godine. I dalje tamo pise Zoran Panovic. Hvala na pohvali, to mi znaci stvarno.
Sto se tice medijske objektivnosti moramo da se zapitamo kada je nje ikada i bilo. Jednopartijski sistem, 90-te, tranzicija? Vrlo moguce da je tokom komunizma bilo vise pristojnosti. Da su na televiziji prikazivali zivot kakav bi trebao da bude, a ne kakav jeste (to danas radi HTV, a mi smo zivot u kome se zenis/udajes za 48 sati) Kao sto sam rekla, citizen journalism nije lek za sve ovo, ali barem daje nekakvu dimenziju gradjanske inicijative. Slichu Petom parkicu:)
Ja ne kazem da je bilo objektivnosti. Uvek su razni faktori uticali na informacije, a politicki pogotovo. Ali ostavimo proslost. Valda smo nesto iz nje naucili... Danas imamo vise objektivnosti, ali zato imamo i vise licnih stavova novinara. Od misljenja o nekoj knjizi do zauzimanja strane u ratnim sukobima... Onoga momenta kada u tekstu postoji JA (u bilo kom obliku), tu prestaje novinarstvo i nastaje licno misljenje. Postoji serija zakona sa pocetka XX stoleca na ovamo, koja regulise upravo ono o cemu sam govorila, a to je sta se smatra pod objektivnim izvestavanjem, kao i cinjenicu da je ono obavezno. S' obzirom da se malo ko drzi pravila, gradjansko novinarstvo postaje veoma znacajno zato sto pruza potrebnu siru sliku. I ovi ljudi cesto izrazavaju svoje licne stavove, ali je mnogo vise uglova posmatranja i varijacija na neku temu, pa je time i bolje.
Podrzava ideju, cak sam i ja razmisljao da tako nesto pokrenem.
Pretpostavljam da je najveci problem skupiti kriticnu masu (talentovanih) ljudi koji bi u pocetku nosili sve to, a da zauzvrat ne dobijaju nikakve pare, vec da volontiraju... kao sto sad svi radimo na blogovima :)
Tehnicka strana nije toliki problem, jedan multiuser blog ili tako nesto... hm, sve vise mi se svidja ideja :)
Moram da se setim da linkujem ovaj tvoj post kad ponovo pokrenem blog...
Mozda nesto jache od multiuser bloga, tipa treba samo da se registrujesh i kreces da pises vesti, ljudi aj sto komentarisu nego bukvalno ocenjuju vesti, tako da se zna sta je bitno, a sta je ne ....
Vidim da si ekspert za Wordpress, ja ovih dana bi trebalo da pokrenem jos jedan blog bas koristeci tu platformu, ako budem imala neko pitanje javljam se:)
Naravno, samo pitaj!
Nisam bash ekspert kakav bih zeleo da budem, ali pomoci cu koliko mogu :)
Post a Comment