zbunjena

Sinoć sam terala prijateljicu da čita vesti da mi objasni da li treba da se nerviram ili ne. I danas to ne znam. Jer vama ovo oko ‘jedinstvene državne politike’ ne deluje kao da je Tadić (ojačan sa 2,3 miliona glasova) pristao na ucenu čoveka koji nikada ne bi bio ponovo premijer, da mu taj isti Tadić nije to dopustio, a ovaj za uzvrat uz pomoć nekog JULovca organizuje ponovne izbore u selu u kome glasa 300 ljudi i onemogućava mu da preuzme svoju funkciju? Ok, pripreme oko toga šta da se radi ako Kosovo proglasi nezavisnost, a EU priča?

Ja nemam ni jedan razlog da želim da ova zemlja bude još manja (jadnija) nego što jeste. To što se u ovom slučaju gazi međunarodno pravo je samo indikacija koliko smo nebitni, koliko su svi naši ’državni projekti’ doživeli poraz. Ali zbog ovog odugovlačenja vlasti da se bavi ljudima i njihovim egzistencijalnim problemima (i pri tom mislim na i one ljude koje žive u južnom Kosovu, koji nemaju rasistu Marka Jakšića da im pravi paralelne institucije), ja ispade da želim da Albanci zasviraju tu odu radosti koju usrdno vežbaju da da se ova žurka završi pa da vidimo ko je koliko dužan. Prosečan Albanac će se suočiti sa činjenicom (sa kojom su se susreli i drugi ex-jugoslovenski narodi) da se državnost ne maže na hleb i da ta novonastala država je leglo kriminala i korupcije. A ništa se neće promeniti ni u životu prosečnog Srbina – ako nema posao, neće ga imati ni tada, ako nema zdravstveno osiguranje takođe, ako treba da vraća kredit, to će mu i dalje biti omča oko vrata. Ne živimo više u socijalizmu, to što berza u kontinuitetu pada je odraz naše posustale ekonomije. I to nisu samo pare stranaca, koji su došli da iskoriste našu jeftinu radnu snagu, to će se odnositi i na akcije kompanije za koje su svi veoma rado stali u red da ih besplatno dobiju.

„Zbijanje redova“ na koje se pozivamo sada nema nikakvog smisla, sem ako nećete da se hvatate oružja. Da pojedinačno svakom Albancu vaspitno pokažete da će mu biti bolje u stanju „manje od autonomije, a više od nezavisnosti“, iako nikad nije glasao na izborima za organe vlasti države Srbije, decu nikad nije slao u školu sa Srbima (Srbi prepodne, Albanci popodne u školu), godinama odbija da govori zvaničnim jezikom, a njegova deca ga i verovatno ne znaju. Ne likujem ja sad kako sam pametna, niti čak mislim da je za ovo kriv Koštunica. Ovo je rezultat godina pogrešne politike, i onoga koji je umro blaženo u snu i sad leži pod lipom i upropastio nam je pola života možemo da krivimo i za to. Pošto mrzim to vraćanja u 1945., Berlinski kongres, prvi srpski ustanak, ne bi išla dalje od ovoga, mada sam sigurna da ima šta da se kaže i za vreme pre 1990.

Upoznala sam nekoliko Albanaca. Ili ne znaju srpski (onda pričamo na engleskom – na srpskom možeš da prođeš u Bugarskoj, Makedoniji ili čak Sloveniji) ili neće da ga pričaju. Time si ti ni kriv ni dužan stavljen u poziciju zlog Srbina i moraš da se braniš. Što nema smisla, tako da tu nikada ne dođe ni do kakve komunikacije.

Pre dve nedelje, bila je ovde u Firenci žurka. Pola su bili Hrvati, a pola Srbi. Sve mladi, većina se i ne seća Jugoslavije, jer su se rodili samo par godine pre rata. Nije bilo ju-nostalgičarske muzike. Ali ljude povezuje to što pričaju isti jezik, imaju sličan smisao za humor, mnogi od njih žive zajedno i pomažu se u zemlji koja im je strana.

Jer moguće zamisliti sličnu situaciju sa Albancima? Za mladog Srbina (sem ako nije u nekog organizaciji koja se bavi ljudskim pravima i putuje okolo), Albanac je potpuni stranac. I pre nego što se to dvoje sretnu na nekoj žurci, napiju zajedno i ispričaju šale koje će oboje razmeti, nema komunikacije. Iako mislim da treba održati izložbu mladih prištinskih umetnika, u ovakvim uslovima ne vidim kako ona može da doprinese stvaranju bilo kakvog realnog dijaloga između nas.

Inače ovu sliku sam skinula sa bloga jedne Svetlane, koja je ikonopisac i bloger i koja brani Kosovo iz dalekog Vankuvera, pišući na savršenom engleskom o Pirovoj Tadićevoj pobedi i tome kako to neće doneti dobro nikome, najmanje Srbima sa Kosova. Slika se zove „No to Muslim Terrorist“, što valjda znači da su pravoslavni teroristi to nikom smetalo ne bi. Ili ja greshim?