back to bgd

Goodbye to all that

Prvi utisak o Beogradu posle tri meseca je kao da nisam nigde ishla. Ne znam da li je to dobro ili loshe. Vrlo moguche da je posledica teskog nespavanja, ustali smo u pet ujutru da uhvatimo prvi tube za Heathrow, avion je kasnio dva sata, ali smo u avion uneli pet kila vishka i dve torbe pune knjiga. Izabrana sam za random check. To je valjda ono sto svi muslimani randomly prolaze. Kad skinesh cipele, kaish, sat i nakit, dignesh dve ruke iznad glave i stanesh ispred skenera da ti urade full body sken. Pita me sluzbenica na aerodromu da li imam nekakav health concern. Pa naravno da imam, ne zelim da skidam chizme i da se izlazem nekakvom skeneru/rentgenu.

Divno je lezati na svom krevetu, slushati zvuk svoje vesh mashine u kupatilu koje koristi (samo) dvoje ljudi. A tek carstvo sopstvene kuhinje… milina jedna.

U ime reminiscencije na London, evo liste pesama on the top of my head koje su ili o Londonu ili savrsheno (po mom mishljenju) odrazavaju duh ovog grada:

The Clash – London Calling

Burial – UK

The Streets – Weak Become Heroes

Adele – Hometown Glory

The Kinks – Waterloo Sunset

Lilly Allen – LDN

Cibelle – London, London

The Arcade Fire – Guns of Brixton (Clash cover)

The Good, The Bad and the Queen – s/t

Bloc Party – This Modern Love

Pet Shop Boys – West End Girls

Elvis Costello – I Don’t Want to Go to Chelsea
nestho od Artic Monkeys, zato sto uvek pomislim na momke u uskim pantalonama i spicastim cipelama, jeste da su iz Sheffielda, ali nikada nisam uspela da shatim The Libertines, Pete Doerty mi ozbiljno ide na ganglije, a tek onaj shesirich pogotovu …

I naravno London Bridge is Falling Down, Falling Down, Falling Down

Predlozi su vishe nego pozeljni…

Celebrity spotting poslednje veche u Sohou, lik najvishe poznat ko cimer iz pakla u Nothing Hillu, a danas poznat po devojci Sieni Miller (koja je poznata vishe po vezi sa Jude Lawom, nego po bilo kojoj ulozi).

E da ovo se ja neta, nisam ga ja slikala.