say hello to angels

Dvorana Alexandra Palace navodno prima 11 hiljada ljudi, a ovo je drugi koncert Interpola za redom u Londonu. Sa poslednjim albumom oni su definitivno postali veliki bend. Ako mene neko pita najvechi. Objektivnost je nestala usput u metrou, kako je uzbudjenje raslo.

Blonde Redhead su bili predgrupa, zvuche ko Sonic Youth, mala Japanka pevachica zvuchi bezlichno i shaputavo ko neka Francuskinja (ponovo ti stereotipi, ok zvuchi kao meshavina Vanese Paradis i Leticije iz Stereolaba), na poslednjoj stvari (naslovna stvar „23“ pridruzili su im se bubnjar Interpola Sem Fogarino i Paul Banks, kao inkognito sa kapom navuchenom do obrva). Ovde su svi veoma verzirani sto se tiche mesta na kojima se svira (nemoj niko da im je dirao Brixton Academy) i konsenzus je da je Ally Pally ubica zvuka, to mi je bilo jasno i na Arcade Fire pre 10 dana. Zato sam se primakla koliko je to bilo moguche.

Dve pinte piva, to je poprilichno, jedva izdrzah predgrupu pomislila sam kako cu da nadjem put nazad, a tako sam imala super mesto, vidi se bina, a zvuk dovoljno jak. Na srechu na vreme sam proshla GSP trening, ja mogu da se guram kao sto niko ne ume medju ovim Englezima i ostalima, taman da se vratim kada se svetla gase i vidi se ona slika sa jelenima, omot najnovijeg albuma.

Pioneer to the Falls su svirali prvo i posle toga se nicheg ne secham, znam da sam pevala sve od te do poslednje PDA sa prvog albuma Turn on the Bright Lights. Uglavnom, ja se zabavljam na koncertima, ali i primetim sta mi se svidja i sta mi smeta, da li ljudi prichaju okolo, da li bend ume da uspostavi kontakt sa publikom, kakva im je set lista, ako treba posle da pishem o tome, onda pravim mentalne beleske, ne secham se nicheg takvog, mislim da su svi skakali i pevali iz sveg glasa, barem je takav bio moj utisak, posto sam ja to radila sat i po vremena, potpuno opchinjena.

Mozda neko misli da Interpol zvuchi hladno i to je deo privlachnosti, posto je Paul Banks jedan od najinteligentnijih rn’r pesnika, stihovi su dovoljno enigmatichni da se zamislish, ali ne previshe zatvoreni ili umishljeno umetnicki da budu nerazumljivi. I sve su pesme o ljubavi.

Chlanovi benda su svi u crnom, naravno, Daniel u odelu, Paulu se ne vidi lice od shiski. Zvuche savrsheno ko na plochi, ali tek u tami pred 10 hiljada ljudi to zvuchi mnogo mochinije, strasnije i smislenije. Sem na Lighthouse, sto je samo eho glasa i gitare, sve pesme zvuche dinamichno, precizno i ispunjeno. Paul menja gitaru na svake dve pesme, ali se najvishe zadrzao na svom karakteristichnom crnom Les Paulu.

Sem zahvaljivanja, nema nikakve priche, ali to i niko ni ne ochekuje od njih.

Ovo je jedan o najboljih koncerata, koje sam ikada gledala, vredeo je svaki peni i sve cimanje oko nalazenja precenjene karte.

SET LISTA

Pioneer To The Falls
Say Hello to Angels
NARC
C’mere
Scale
Mammoth
Take You on A Cruise
No I In Threesome
Slow Hands
Rest My Chemistry
Lighthouse
Evil
Heinrich Manuever
Not Even Jail

SPECIALIST
Obstacle 1
PDA