Thursday, June 22, 2006

zašto nikada ne treba praviti planove pt.1


Šanse da su brčkati nožne prste u Egejskom moru se smanjuju sve više iz dana u dan. Ideja da odem na odmor da ne bi mislila o svoj poslu, statusu i planovima deluje sve neizvesnija jer me sve vraća na posao, status i planove. Nevezano za pitanja stalnog-povremenog posla, je nešto što ima veze sa blamovima u mojoj porodici o kojima sam već pričala, onomad kad smo nazdravili za Ratka M. i tim da sve više to utiče na moju inače veoma tolerantnu personu. Uhvatila sam sebe u momentu čistog šovinizma, izazvanog pravim očajem u kome proklinjem tamo nekog debelog i masnog, malog, dlakavog Grka ... nek se zove Jorgos radi lakše vizuelizacije, koji će da procenjuje da li ja (plavokosa i plavooka) sam dovoljno evropljanka i ne-dovoljno jadnica koja će sa odmora da kidne da zarađuje novac po Grčkoj kao ilegalni imigrant. Odluka će pasti zar par dana, verovatno ću provesti deset dana raja u zemlji u kojoj aktivno operišu ćelije Al'Quede.

Thursday, June 15, 2006

ja tarzan, ti ...


Mislim da svaka devojka sanja da neko napiše pesmu o njoj, ili ako ne to onda da barem postoji pesma sa njenim imenom. Bojim se da pesme koje imaju moje pravo ime u nazivu se isključivo naručuju na svadbama ili se pevaju na stolu, a pošto to mi baš i nije in the spirit of popkitchen, okrenula sam se svom nadimku. Povodom rođendana veoma drage osobe koja je ovaj nadimak i smislila, malo sam napregla male sive ćelije i konsultovala soulseek da bi napravila Jane Songs. Bend koji me uzasno nervira a to su Maroon 5 (jel neko čuo moronskije ime, zvuči kao username za mail, pogotovu sa ovim brojem, jel Maroon je valjda bio zauzet) ima album pod nazivom Songs About Jane, ali nijednu pesmu o njoj.

Neke stvari nisu ni ušle na kompilaciju, recimo Mojave 3 Queen Jane, jer sam zaboravila da ga ubacim u folder, kao ni bizarnosti tipa Jane You Ignorant Slut od opskurnog benda Combat Wounded Veteran.

Belle and Sebastian – Lazy Line Painter Jane

Bob Dylan – Queen Jane Approximately

Bobby Darin – Plain Jane

Cowboy Junkies – Sweet Jane

David Bowie (u potpuno neprepoznatljivom izdanju) – Little Liza Jane

Dock Boggs – Aunt Jane Blues

Dr. John – Little Liza Jane

INXS – Salvation Jane

Jane Birkin and Serge Gainsbourg – Jane B.

Jane’s Addiction – Jane says

Jazzberry Ram – Sleepy Jane

Leadbelly – Little Liza Jane

Mitch Ryder – Baby Jane (Mo Mo Jane)

Nick Cave and the Bad Seeds – Crow Jane

Nick Drake – Hazy Jane I

Nick Drake – Hazy Jane II

Nina Simone – Little Liza Jane

Oh No! Oh My! – Jane is Fat

PJ Harvey – Me Jane

Rod Stewart – Baby Jane

Sly and the Family Stone – Jane is a Groupee

Sonic Youth and Cypress Hill – I love you Mary Jane

Sufjan Stevens – Inaugural Pop for Jane Margaret Byrne

Swans – Jane Mary Cry One More Tear

The Beatles – What’s the New Mary Jane

The Pagans – Her Name was Jane

The Rolling Stones – Lady Jane

The Velvet Underground – Jack and Jane

The Wrens – Jane Fakes a Hug

Timon – Bitter Thoughts of Little Jane

Tom Petty and the Heartbreakers – Last Dance of Mary Jane

Thursday, June 08, 2006

nazdravlje

Pre neki dan kad sam bila kod roditelja desilo se nešto skroz neočekivano. Sedim ja sa njima, imamo goste, tu je jedna od mojih najdražih rođaka, tetka moje mame, žena u ozbiljnim godinama, ali ipak pomalo detinjasta i naivna. I sad krenemo mi da nazdravimo pošto imamo jednu prinovu u porodici, i moja baba-tetka kaže u svom stilu ’’Neka bude zdravlja i sreće za sve dobre ljude u ovoj zemlji’’, na to ja odgovorim nešto u stilu ’’kako je to lepo ....’’, ’’... i da nikada ne uhvate Ratka Mladića’’. Šta ?????? Pitam ja ’pa odakle vam to’, a ona mi kaže eto treba tako da ’’ne bude sve njima po volji’’.

Posle toga pričala sam o tome sa prijateljem, koji živi tamo sa ’’njima’’, raspravljali smo o suludom predlogu da li penzionerima treba oduzeti pravo glasa i da li diaspora (tj. ludi četnici iz Čikaga, oni što se kunu u kralja i otadžbinu, a odavno se zovu Majkl ili Džordž) isto treba da glasaju na izborima u matici, iako odluke nekakve vlasti neće uticati na njihov život ni na jedan način. Da postavim pitanje ovako da li ja treba da trpim zato što Srbin iz Pitsburga misli da je Voja K. pravi anti-komunista ili da je Toma prava Srbenda domaćin? Ja mislim da ne. Prijatelj, koga inače više treba pogađa povećanje cene komunalne takse u Queensu, misli da da.

Nekada sam bila u stanju da zastupam najrazličitije stavove na bazi toga da li je to ispravno ili ne, sada valjda razumevanje se polako troši. A ako se pitate ko su ljudi koji vam rade o glavi, verovatno sede sa vama za istim stolom na nedeljnom ručku.

Monday, June 05, 2006

24 sata


Trenutno sam u sred projekta, koji ustvari znači da radim šta stignem, jer pare se mogu zaraditi još možda mesec dana i onda ništa do septembra. Da bi čitavu stvar učinila zanimljivijom, odlučila sam da popišem sta sam sve preslušala u poslednja 24 sata od muzike, sa sve prvim utiscima.

Mark Lanegan and Isobell Campbell – Ballad of the Broken Seas

On iskusan i grubog glasa, ona tako mlada, prava sirena, alt country at its finest … Lee Hazelwood and Nancy Sinatra za 21.vek

Jenny Lewis and the Watson Twins – Rabbit Furcoat

Kad čujem ovako pričljivu, a ne preterano melodičnu muziku, prosto mi je žao sto sam prestala da idem na časove gitare, da li isla na časove matematike pre prijemni ispit za gimnaziju, a to mi je koristilo u životu do ..... Ne znam u čemu je oduševljenje kad ima milion ovakvih riba, koje ne znaju preterano dobro da pevaju, a ni da sviraju, mnogo dave i fale im neke malo intenzivnije emocije, jer su sve pesme tako ravne … Jedna je Aimee Man, sve ostalo je smaranje. Moj bend bi zvucao mnogo bolje.

Matthew Sweet and Susanna Hoffs – Under the Covers

Obrade (The Beatles, Who, Neil Young and Love) u zajednickom izvodjenju power pop kantautora Matthew Sweet-a nekadašnje pevačice The Bangles (ko se seća Walk Like an Egyptian). Nista više od uživanja u pevanju njihovih omiljenih pesama, što ponekad je sasvim dovoljno. Mislim da ću ovaj album da slušam kad god poželim da pevam

Mogwai – Mr. Beast

Nečujni vokali, repeticija, klavir, dosta klavira … definitvno zasluzuje vise slusanja.

The Raconteurs – Broken Boy Soldiers

Side projekat Jack Whita iz Whitte Stripes i Brendan Bensona, ne znam zašto ništa mi nije ušlo u glavu sem prve pesme/singla Steady as She Goes, a i to zvuči kao White Stipes.

Regina Spektor – Begin to Hope

Posle Karenn Ann, Hanne Hukkelberg, Juane Moline i ostalih šaputavih cica, evo jedne koja ima nešto više da ponudi. Svira klavir (zar se ne vidi da mi je to omiljeni instrument u poslednje vreme, skakutala sam od sreće kad sam saznala da će PJ Harvey da snimi album isključivo uz klavirsku pratnju), ima interesantne tekstove, može se reći da je ženska verzija Rufusa Wainwrighta, bez gay baroka. Ne bi trebalo da vas prezime zbuni, Regina nema nikakve veze sa Phill wall-of-sound Spectorom (a ima i k koje je razlikuje), ona je začuđujuće rođena u Moskvi da bi sa 10 godina emigrirala sa porodicom u Bronx, što me neodoljivo podseća na jednu prijateljicu iz Brooklyna, trenutno na privremenom radu u Londonu, a koje od sinoć ne prestaje da sluša ovaj album zahvatljujući preporuci iz Srbije.

Yeah, yeah, yeahs – Show Your Bones

Posle odličnog ali malo hladnog prvog albuma, Yeah, yeah, yeahs nastavljaju tamo gde su stali, proširujući svoj MTV potencijal, prvim singlom Gold Lion. Karen O ostaje najveća pozerka indi scene, ali pošto ima karakterističan glas i stav sve ću joj oprostiti, čak i trenutnu debilastu frizuru, koja izgleda kao Luise Brooks meets Friar Tuck.

Zero 7 – The Garden

Ovo je ono što moj mlađi brat zove coffee shop muzika, koju ja i moji prijatelji fenseri slušamo dok pijemo kafu. Nije daleko od istine, ali album iz proseka izvlači prisustvo Jose Gonzaleza, koji je moj apsolutni favorit, ali i ceo svet to polako počinje da shvata.

Thursday, June 01, 2006

ko će da izdrži?


Tri ili četiri meseca bez omiljene nam serije. Sve epizode su odgledane, kao bonus DVD o snimanju pilot-a i dodacima o stvaranju ideje za seriju, izboru glumaca, izgubljenim scenama, svi podcasti odslušani, pogotovu oni o tome šta će biti tema treće sezone, ova dvojica producenata i kreatora serije (Damon Lindelof i Carlton Cuse) su neviđeno neozbiljni tako da mi uopšte nije jasno šta će od toga stvarno biti, a šta ne ...

Kad će da izađe taj DVD druge sezone u Americi da i to piratišemo? Postoji ogromna razlika u gledanju prve i druge sezone, jer većina je ljudi odgledala prvu sezonu odjednom, a drugu su već zakačili raspored u Americi pa su onda gledali jednu epizodu nedeljno što malo razvodni ugođaj, plus je bilo nekoliko kreni – stani pauza. Tako da je sad pravo vreme da se napravi druga sezona maraton.

Inače iako je serija po mom mišljenju genijalna, u smislu likova, njihovih odnosa, detalja, referenci, a pogotovu premise, čini mi se da ljude već počinje da nervira komplikovanje zapleta i uvođenje novih likova. Čak ima i besnih reakcija. Pa da je sve previdljivo ne bi vam bilo zanimljivo – pravo pitanje je da li želite da se iznenadite ili da vaša teorija pobedi? Ipak je ovo serija, a ne Cluedo. Be carefull what you wish for.

Do tada ko hoće može da sluša omiljenu muziku Matthew Foxa, a to je su The Arcade Fire, Sigur Ros, I Am Kloot and Modest Mouse.

Za one koji ne navijaju za dalje razvijanje romantičnih osećanja na ostrvu, moram da priznam da moj desktop krasi slika Jack i Kate, ali ne iz serije, već neka slikana za časopis neki – izgledaju kao super par (sad se zna za koga ja navijam), svaki put kad je vidim (100 puta dnevno) srce mi poskoči a osmeh mi ozari lice.

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails