untitled

mora da se tako zvala barem jedna stvar, ako ne i sve koje su pre nekoliko ponedeljaka svirali HAUTZINGER/HINTERREGER u Rexu na Ring Ringu, moj brat je nagađao da se možda neka pesma zove ‘nothingness is eternity’ ili nešto u tom stilu. Danas svaki savremeni umetnik koji ne zna šta bi … onda lupi untitled i svi problemi su rešeni, to već pripada određenoj kategoriji i ima oreol visoke umetnosti. Sigurna sam da postoji čitava istorija dela koja se pod imenom untitled. A ova dvojica stvarno sviraju ono što bi bez problema moglo da bude zvučna podloga nekog bijenala or something, jer u pitanju je sama proizvodnja zvuka, bez melodije, ritma, koja probija granice strukture pesme ili čak klasične kompozicije. Jedan je zadužen za trubu, više za testiranje mogućnosti trube van samog sviranja, što u praksi zvuči da on pokušava da stvori zvuk duvajući, ali ne svirajući u trubu, ako ja to dobro kapiram. A drugi je iza semplera, iako nikakvog ritma nema, on đuska i uvija se celo vreme, s’vremena na vreme malo ispušta glasove koji su procesovani kroz kompjuter. Neko nam posle reče da se to zove novi redukcionizam.

A Rex je to veče bio prepun, sve karte prodate, jedva uđosmo, pod pretnjom da ćemo se ugušiti u sali. Čim su ova dvojica krenuli da reduciraju, gomila fensera koja se malopre lomila da uđe je krenula sa vratima, ipak trebalo je sve to izdržati.

Ja sam u jednom momentu skapirala da me događanja na sceni dekoncentrišu, pa sam se naslonila na zid i zatvorila oči, pa ako ste videli takvu ludaju koja ovako prima muzičke nadražaje, to sam bila ja. Pored mene je stajao Žikica Simić, koga sam pre par nedelja ranije videla na Marah, kako jednom svom vršnjaku došaptava ’’Ovo je stvarno pravi rock n’roll’’. A Marah su pravi red blooded Americans, sa sve šalama o bejzbolu i pričama između pesama koje idu otprilike ovako ’’Ovu pesmu posvećujemo našem roundiju, he’s a really the coolest guy’’ ili ’’We’ve been on tour for the past 6 monts, we’re so horny, this guy in the front row looks so hot to me now’’. Praše i sve pesme im zvuče kao sa albuma The Wild, The Innocent and E Street Shuffle. Posle su nas zvali na pijanku u hotel sa sve spominjanjem tačnog broja sobe.

A maca i to je iz potpuno untitled razloga, to nije the cat koju smo čuvali u Bariču tokom prvomajskih praznika, to je a cat, poor little nameless slob.

koji put

o evroviziji, koju btw. ne gledah, što me ne sprečava da komentarišem. Ranije su se samo gay sajtovi bavili in-depth analizom, ali sad i ovi hipsteri počinju, pa možete skinuti pobedničku pesmu sa Pitchforka, a jedna Amerikanka se pozabavila Severininim stajlingom, poredeći je sa Lil Kim, što možete pročitati ovde.

ko ima dolara ....

Ni odmor nije ono što je nekad bio ... iz moje perspektive to počinje da zvuči kao pravo mučenje. Prvo agencije i one ribe koje u njima rade i daju mi poluinformacije me nerviraju, a zatim i one fotokopirane stranice sa cenama i gde ja samo gledam gde da se ubacim sa terminom i novčano (jel treba da spominjem da to jedno ne ide sa drugim), onda imena hotela bez slika ili ikakve informacije gde se to uopšte nalazi, zatim svuda kao pravi paranoik naslućujem srpsku biznis praksu, prevare i zavlačenje – sve to kod mene budi iracionalnu paniku. Jadan onaj koji putuje sa mnom. Najluđe je što ja obožavam da putujem, da mogu da biram bila bi globtrotter po zanimanju, ali posle malo razmišljanja sam skapirala da ja gotovo nikad nisam putovala u tim paket aranžmanima. Ako je bilo more, onda kod nekog u kuću, ako je inostranstvo, ako ne kod nekog u kuću, onda učenje jezika ili razni studentski seminari (evropske integracije kao izgovor za pijanstvo, pa najbolje se integrišu oni koji se smuvaju – ako nas podnapite Rumunke ne uvedu u EU, onda ne znam, da ne spominjem vezu između Mađara, koji je definitivno najružnija osoba na svetu – prava žaba i Izabele, Nemice po rođenju, koja je studirala u USA, priča italijanski tečno a i srpski jer od 1996 živi u Banja Luci – sa ovakvim profilom može samo da bude špijun). Sad mi treba odmor kao ozeblo sunce i tih tričavih 10 dana, moram da uglavim u nekakav aranžman. Naravno ovde se potvrđuje da želje i mogućnosti nikako ne idu zajedno – tj. ako se ide u prijateljsku Grčku onda moram da mislim deset dana šta ću da jedem ( a to mu dođe moja najveća opsesija), jer hotel je previše a na drugim mestima, ne znam kakvo je more, ne bi baš da se kupam u bazenu .... I taman odustasmo od grčkih ostrva, i prebacismo se u Afriku, kad slučajno surfujući dođoh do zlata vrednog podatka, a to je da Calexico 28.08 sviraju na Kritu. Načula sam mogućnost čak i da sviraju ovde, ali u svakom slučaju ako je u to vreme, onda definitivno nisam tu, pa zašto ne bi išla tamo.

Kad je pronađen relativno odgovarajući smeštaj i vreme, onda smo došli do nove prepreke (zar je neko mislio da će ovo ići lako) a to je viza ... koja je nesigurna za dobijanje za nekog u mom statusu, plus zahteva prijavljanje na biro, gomilu garancija – koje su potpuno protivrečne - ona u kojoj jedan od mojih roditelja garantuje da me izdržava i ona u kojoj piše koliko zarađujem honorarno/ilegalno, pa ako Grci ovo sve progutaju, evo mene kako pevam love the run, but not the race ..... A u Crnu Goru kako stvari stoje sigurno nećemo ići.

nepametne stvari

popkitchen ni na koji način ne želi da krši izbornu tišinu uoči referenduma, ali ovo prosto ne može da prođe nezapaženo. Sledi citat govora Predraga Bulatovića sa mitinga, koji je prekinut povicima pristalica Mila Đukanovića ’’Milo, Milo’’, ’’Nije ovo Srbija’’.

’’ Predrag Bulatović, vama koji skandirate tom čoveku, šalje poljubac jer vi nijeste krivi za to. Moja poruka Rožajama i Crnoj Gori sa ovog trga – Crna Gora ne smije da bude podeljena. Moj otac, djed i pradjed uložili su sve za stvaranje Crne Gore državom ..... Za mene je Crna Gora u srcu najveća na svijetu. Ja želim da ona bude slobodna ali to ne može, kad činovnici tajne policije mogu da instuiraju maloletnike i delikvente da rade nepametne stvari’’ obratio se Bulatović Rožajcima. ’’Vi ćete momci, ubrzo skandirati Peđa, Peđa. Vi ćete preći na moju stranu i ja ću vas primiti ’’ bile su Bulatovićeve riječi.

long time ago we used to be friends

Već sam počela da dobijam komentare usmene i pismene kako ništa ne pišem, lenja sam a ceo svet čeka moje mišljenje o ovom ili onom...yeah, right. Kapiram ja da je suština bloga da bude updateovan često, ali posle posla i gledanja po pet epizoda Veronice Mars svaki dan, kome je još do pisanja. Patience, my dear Watson još 4 epizode do kraja druge sezone, misterija samo što nije razrešena do kraja.