Jamie Oliver se nameračio da pokrene novu društvenu revoluciju tako što će naterati svoje sunarodnike da se manu masne brze hrane i prihvate kuvanja. U večerašnjoj prvoj epizodi novog serijala Minstry of Food, Jamie ide u Rotheram, grad u Yorkshiru gde je zavšio svoj poslednji serijal u kome je pokušao da promeni hranu koja se služi u školama. I pored pomoći Tonyja Blaira i nacionalne kampanje, ovaj projekat nije prošao bez kontraverzi – nije se dovoljno radilo na edukaciji dece, neka od njih su protestvovala, odbijajući da jedu povrće i voće. I istom mestu odakle počinje svoju kuvarsku revoluciju, jedna gospođa je švercovala hamburgere u školu gladnoj deci. Iako je “hamburger mamu” nazvao idiotom, Jamie započinje ovaj serijal tako što će joj se izviniti i potražiti savet od nje.
Naime, Jamie je osmislio projekat “viralnog kuvanja”, on bi objasnio 10 osnovnih recepata grupi od osam ljudi, koji bi dalje to znanje proneli svako po dvoje novih ljudi. Velika Britanije je jedna od najdebljih nacija u Evropi, sa veoma skupom svežom hranom i bez ikakvog gastronmskog pedigrea. Američki problem zahteva američko rešenje. Televiziju, uplakana priznanja i entuzijazam dostojan jedne Oprah Winfrey. Jamie upoznaje svoje učenike, uglavnom samohrane majke na socijalnoj pomoći koje svoju decu hrane čipsom, čokoladom i doner kebabom. One nikada nisu ništa skuvale, ne znaju čak ni gas na šporetu da uključe. Pored toga, jedva plaćaju račune, ideja da će da kupuju tuna stejkove ili sveže povrće je njima bacanje para. „You are living under a bubble“ kaže „hamburger mama“ Jamieu.
Istina, pored toga što ih je naučio da naprave ćufte u paradajz sosu, Jamie nije zadovoljan kako projekat ide. Kako stvari stoje očekuju ga još veći izazovi u sledećim epizodama.
Veseli kuvar iz Eseksa, koji je od „naked chefa“ postao vitez, je jedan od najuspešnijih TV kuvara. Entuzijasta koji ima dobre namere. Sa druge strane, ne može ne spomenuti da ovo kulinarsko popovanje nije baš zabavno za gledanje. I da u svemu ovome, Jamie ima nekakvu korist za sebe – još jedan šou, još jedna knjiga. A poređenje sebe i nekoga ko je hteo da pravi avion, a svi su mu govorili „ma lud si niko neće da leti u toj konzervi“, je preterano ipak.
Naslov se oslanja na ministarstvo hrane koje je stvarno postojalo posle II svetskog rata i čiji cilj je bio da racionalizuje i fer podeli hranu, koje tad nije bilo. Kao što znamo, koliko se država trudila da nešto nametne, toliko će se ljudi truditi da se tome opiru.
Naime, Jamie je osmislio projekat “viralnog kuvanja”, on bi objasnio 10 osnovnih recepata grupi od osam ljudi, koji bi dalje to znanje proneli svako po dvoje novih ljudi. Velika Britanije je jedna od najdebljih nacija u Evropi, sa veoma skupom svežom hranom i bez ikakvog gastronmskog pedigrea. Američki problem zahteva američko rešenje. Televiziju, uplakana priznanja i entuzijazam dostojan jedne Oprah Winfrey. Jamie upoznaje svoje učenike, uglavnom samohrane majke na socijalnoj pomoći koje svoju decu hrane čipsom, čokoladom i doner kebabom. One nikada nisu ništa skuvale, ne znaju čak ni gas na šporetu da uključe. Pored toga, jedva plaćaju račune, ideja da će da kupuju tuna stejkove ili sveže povrće je njima bacanje para. „You are living under a bubble“ kaže „hamburger mama“ Jamieu.
Istina, pored toga što ih je naučio da naprave ćufte u paradajz sosu, Jamie nije zadovoljan kako projekat ide. Kako stvari stoje očekuju ga još veći izazovi u sledećim epizodama.
Veseli kuvar iz Eseksa, koji je od „naked chefa“ postao vitez, je jedan od najuspešnijih TV kuvara. Entuzijasta koji ima dobre namere. Sa druge strane, ne može ne spomenuti da ovo kulinarsko popovanje nije baš zabavno za gledanje. I da u svemu ovome, Jamie ima nekakvu korist za sebe – još jedan šou, još jedna knjiga. A poređenje sebe i nekoga ko je hteo da pravi avion, a svi su mu govorili „ma lud si niko neće da leti u toj konzervi“, je preterano ipak.
Naslov se oslanja na ministarstvo hrane koje je stvarno postojalo posle II svetskog rata i čiji cilj je bio da racionalizuje i fer podeli hranu, koje tad nije bilo. Kao što znamo, koliko se država trudila da nešto nametne, toliko će se ljudi truditi da se tome opiru.
15 comments:
I ovde je popularan. Dobila sam njegov kuvar koji mislim da se zove Kuvajte sa Jamie Oliverom. Jos ga nisam otvorila LOL. Nije da me uopste ne zanima nego jednostavno nije dosao na red. Naime, moja svekrva ima nekih pedesetak kuvara, bez preterivanja, i onda obicno iz njenih pokupim nesto zanimljivo.
Gojaznost je u pojedinim zemljama postao veliki problem, ali on ne lezi samo u losoj ishrani nego i u cinjenici da se ljudi sve manje krecu i bave fizickim (ili sportskim) aktivnostima. Mislim da je i tempo zivota tome prilicno doprineo. Ustaje se rano, odlazi na posao, jede se sta se stigne, onako, s' nogu, i kuci se vraca uvece. Nema tu puno mesta ni volje za pravilnu ishranu i fizicke aktivnosti. A mora se pronaci, zato sto je bitno.
Mi obicno kuvamo za veceru, pogotovo ako imamo posla (oboje smo freelenceri). Jedan dan kuvam ja, a drugi muz, pa se smenjujemo, sto je super :)). Kako se ti snalazis?
Kod nas (mislim na Srbiju) ide ona serija "Jamie kod kuche", gde on sadi povrche i onda pravi domachu hranu. Meni je to skroz super. Njega naravno gotivim sve sam gledala sto je ishlo na B92. Obozavam i Nigelu, posebno me odushevljava kako uspe da ne sjebe izmanikirane ruke, dok secka beli luk.
Posle iskustva zivota u Italiji, moram da dodam na tvoju listu i nekakvu kulturu hrane koja je prisutna ili ne u drustvu. Daleko da u Italiji nema gojaznih ljudi, ali prosto tamo nema shanse da neko misli da su kesice chipsa dovoljne za prehranu. Jedu ljudi kebab i ostale masne gluposti, ali se ne zavaravaju da je to dobro. Nego brate la cucina di mama.
U Beogradu, ja kuvam non-stop i mislim da je zdravo hranim, Kalenic mi je na 5 minuta od kuche. Ovde, trudim se isto, mada imam manje vremena, kuvam u tudjoj kuhinji, znachi kombinacija spremljene klope i ready-made klope (tipa musaka ili lazanja). Sendvichi za ruchak posto nisam kuchi. Ne mogu ja duze od jednog dana da prezivim na fast foodu, vech mi se sutradan jede neshto kuvano....
Da, i tu si u pravu. Kultura hrane i dobre navike. Ovde se retko vide gojazni ljudi, a jedan od bitnih razloga je geografija, da tako kazem. Ravni tereni su retki. Ovde si naprosto prinudjen da se stalno penjes i spustas posto ne mozes bas svuda da ides kolima i da parkiras ispred radnje. U Novom Sadu sam zivela u centru i sve mi je bilo na par koraka. Ovde mi treba pola sata pesaka do prodavnice. A posto se ne moze svuda parkirati, cesto se desava da uzmemo kola od matoraca, pa parkiramo gde nadjemo mesta i onda opet pesacimo, kao recimo jednom sto se desilo da smo 40 minuta gazali do knjizare u centru Ciriha, sto je meni tada bilo prosto neverovatno. Sad sam se vec navikla na teren.
Mi smo trenutno na periferiji, sto znaci na obronku. To otprilike izgleda tako sto je pod nama gradska guzva, a iznad nas farme. I skroz je dobra varijanta.
Iako se to može posmatrati i kao marketinški trik, meni se sviđa Džejmijeva ideja da malo prodrma ljude. Ipak, mislim da je kod ljudi ishrana jedna od slabijih i osetljivijih tačaka. Muž i ja se trudimo da se zdravo hranimo, kuvamo redovno (Milenina varijanta međusobnog smenjivanja :)) ) i biramo šta ćemo strpati u usta, ali posebno u našem okruženju ljudi to ne razumeju. Robuju nekim starim predstavama o zdravoj ishrani, koja najčešće podrazumeva da je zdrav čovek isto što i mas'an čovek kome u tanjiru najveći deo zauzima komad mesa, a glavna salata, ako je ima, jeste glavica mladog luka ili ruska salata npr.
Ipak, ljudi se često okrenu kvalitetnijoj ishrani kada nešto u organizmu zaškripi ili kada počnu loše da se osećaju. Naravno da je jednostavnije da se nešto kupi ili odrmzne, ali to nije dugoročno dobro rešenje.
Ja volim da kuvam, to mi dođe kao odmor od posla ili učenja.
I to jeste što kaže Milena... moderni gradovi često previše ušuškavaju ljude i vremenom ih mrzi da prepešaće pet koraka da bi stigli na željeno mesto. Živele šetnje! :D
Prvo devojke/zene zavidim vam na tom smenjivanju ... jel to oduvek tako ili posledica udaje? Jer, ako je udaja, daj i ja da se udam pa da malo dusom danem:)
Mozda je problematicna stvar kod ovog projekta klasni aspekt, on odlazi u radnicki grad na severu Engleske i hoce da preobrati nezaposlene, radnicku klasu, pa to moze i da se tumaci, "e ne samo da ste beskorisni u ovom drustvu, nego ni ne znate ni sebe, a ni svoju decu da prehranite". Sa druge strane, majka koja daje detetu kebab i pomfrit ili chips svaki dan je stvarno kreten. Barem "srpska majka" ti daje pasulj sa zaprskom ili jos jednu sarmu kad si pojeo vec tri.
Znas kako to ide, sve se moze posmatrati na razlicite nacine i uvek ce biti nekoga da komentarise negativno. On je naprosto po meni otisao tamo gde je mislio da je to najpotrebnije.
Znas kako, ja sam pre braka zivela solo, pa sam se povremeno menjala sa mamom. Ali priznajem, ona je vise kuvala i uvek je govorila kako za mene ima vremena i da cu se nakuvati kada se udam. Jedna je mama :). Kad sam usla u 30-tu, vise nije mislila da cu se ikada udati LOL, ali je opet vise kuvala od mene, posto sam ja radila na dva posla. Ama kuvala bi ona i da nisam :). Uglavnom, mama je pogresila u obe prognoze.
Ja stvarno imam srecu sto mom muzu (Stefanu) nista nije tesko. Ni kuvanje, ni pranje sudova, ni usisavanje... Ama nista. Sve smo mi to lepo rasporedili tako da se niko ne umara previse :). Dakle, udaj se za Pravog. Pri tome ne mislim na kuvanje, nego mislim na nekoga ko ce te ne samo voleti nego te pre svega postovati i biti ti sjajan prijatelj. Sve drugo je manje vazno. Ali sta ja da ti solim. Sigurna sam da i sama znas.
Ja mislim da sam to sredila, usisava, nosi stvari sa pijace i hoce da sece salatu:)
Josh kad bi hteo povremeno da nesto i spremi ne bi samo bio Pravi, bio bi Savrseni.
Ma, kada ima onoga što je Milena spomenula, ljubavi i poštovanja, stvari s vremenom legnu na svoje mesto. :) A i dogovor kuću gradi.
I na kraju krajeva... šta će ti Gospodin Savršeni. :P Bitno je da je Pravi. :)
Zvuci dobro :-D.
Ma uzivaj i nemoj da zuris. Boze, razne babe, tetke, strine itd. su me jos od 20-te smarale kako mi vreme prolazi LOL. To sam slusala punih deset godina. Kad se samo setim... Sad vec punih pet bracnih godina slusam o problemu bioloskog casovnika (citaj: vreme mi je za decu). Valda svi to slusamo u zivotu... Ali poenta je da ti najbolje znas sta hoces i sta je dobro za tebe :).
Nego, kako smo od Jamie Olivera dosle do braka...?! LOL Kuhinja je ta cudna veza. Znas ono, udas se i zavrsis karijeru kraj sporeta LOL. A uopste nije tako ;).
"sta sad radish?"
"pishem magistarski."
"sve je to lepo, ali kad ces ti stvarno da se bavis pravim Magistarskim."
"ne kapiram"
"kad ces da se udas?"
kad upisem doktorat:)
salim se, to je cool, samo da se izbegne koncept srpske svadbe. moze jamie da mi sprema piletinu i ribu (to se jelo na njegovoj svadbi, bilo na tv-u), mada kapiram da che se rodbina uvrediti.
"Sta samo nesto citas, sta ce ti skola?" *faints* A ja obavezno u neverici ostanem bez teksta...
Svoju svadbu sam napravila kako sam htela. Pola rodbine nije pricalo sa mnom neko vreme... LOL Ali su mi oprostili :-D
Vencali smo se u sumi, na Fruskoj gori, u srednjevekovnim kostimima, sa minimalnim odabirom od pedesetak ljudi. Maskenbal i piknik :-D. Mi smo se sjajno proveli. Kasnije restoran u casual varijanti, a najbolji drug koji je ujedno i DJ se postarao za muziku.
Malo dovijanja, kreativnosti, diplomatije i širokih "volimo vas" osmeha, i ima da imate venčanje po želji. Na kraju krajeva, to je samo jedan dan, sve to brzo prođe, a glavno i najlepše tek sledi... Skoro sam pisala o našem venčanju. :)
Milena, uopšte mi nije neobično što je vaše venčanje tako izgledalo! Da me je neko pitao, otprilike bih ga tako nekako i zamislila. Prelepo!
Da... ne znam kakve ovo veze ima sa obrocima, ali fina je ova priča dok spremamo ručak. :))
mislim da ce ljudi stvarno pomisliti kako se udajem, pa ovim putem hocu da ih obavestim da ce na to malo pricekati:)
LOL Da, mi se raspricale kao da ce biti sutra. A kako sam pocela da evociram uspomene, kao baba! LOL Bolje da pitam, jel' ucis il' se samo provodis? :-D Vise me zanima kakvi su ti planovi. Ostajes tamo ili se vracas? :)
Uglavnom uchim, ali se i malo provodim.
Vracham se kuchi kad zavrshim, momak koji seche salatu zivi tamo.
Post a Comment