378

U napadu mazohizma sam malopre otisla na web stranice Pressa i Kurira da vidim kako su preneli vest o jucerasnjoj presudi. Pored standardne agencijske vesti i reakcija, oba ova tabloida su se skoncentrisala na sukob koji je izbegnut ispred sudnice. Aktivisti su opisani kao rulja, koja samo sto nije rastrgla jadne porodice ovih kriminalaca. Nigde nije spomenuto da su porodice izasle sa citanja presude, iako ih je sudija upozorila da ne smeju to da rade. Obezbedjenje nije poslusalo sudiju, a u tom trenutku u sudnici su sedeli clanovi sadasnje vlade i Boris Tadic. Neki novinari su posle komentarisali da je to obezbedjenje vec pokazivalo simpatije ka porodicama optuzenih (sad i osudjenih), uvodeci ih preko reda i na sporedne ulaze. Ono sto meni nije jasno je kako je dozvoljeno da Legija slusa samo ono sto hoce, niko ne ocekuje da se taj monstrum pokaje, ali prisustvovanje obrazlozenju presude je jedini nacin da se tako neko suoci sa onim sto je uradio. I tu nema izbora, to je po sili zakona, kao i sluzenje kazne u zatvoru. Isto vazi i za njihove porodice i pristalice. U svom karakteristicnom maniru divljenja ka paravojnim formacijama, kriminalnim grupama, teoriji zavere, kvazi kodeksima koji vaze medju tim bandama, novinari (cuj novinari) ova dva tabloida opisuju poglede koji su razmenjivali Legija i Jovanovic u toku citanja presude, njihov “zabole me ona stvar” stav prema celoj stvari i prezir koji pokazuju prema zrtvi, njegovoj porodici, sudu i celoj ovoj drzavi.

To su iste novine koje nas ubedjuju da su nam najveci problem Djeliceve akcije i kako je Jelasic kupio vilu na Dedinju, jer im je glavni cilj da budu PR agencija Legije i slicnih, i da svaki cas izdaju saopstenja istog, da li ce da pobegne iz zatvora (on bi mogao, ali nece), o cemu se radi u njegovim knjigama i sta ce da se desi kad on konacno progovori.

Njima je dato pravo da prave skandale, opstrukcije, kampanje po novinama, ali ne moraju da odslusaju sat i po vremena sve za sta su krivi. Zakon radi kad treba policija da te maltretira, legitimize ili mlati po demonstracijama. Ali kada treba da sprece tucu ili pokazu da nesto ne sme da se radi … koordinacija nije bas najbolja. Sto me podseti, jednom sam prisustvovala predavanju bivseg ministra policije Dusana Mihajlovica, ne pitaj zasto, anyways taj covek je nevidjeni demagog, on je trebalo da prica o reformi policije i povezivanju sa evropskim strukturama, a krenuo je od pada Berlinskog zida, a zavrsio sa tim kako je mislio da policija treba da pomaze gradjanima, samo sto nije rekao da skida macke sa drveta. Doveo je neka tri lika u odelima, jedan je sedeo pored njega i skenirao nas studente valjda da spreci moguce diverzije, a drugi je neki junosa iz stranke koji je profi snimao predavanje, trazeci najbolji ugao. Mihajlovic je zavlacio sat vremena, da ne bi morao da ogovora na pitanja, u tome je ekspert, pa covek je napisao 2 ili 3 toma od po 1000 strana memoara, sve od svojih izvidjackih dana pa do Lutre. Naravno tu se nasao dezurni smartass, koji je podigao ruku istog trenutka kad je chief Wigam prestao da prica. Pitam ga ja, to je bilo par dana posle paljenja dzamije ne u njegovom mandate, ali ipak, kako je moguce da policija koja je mlatila sve sto joj dodje pod ruku, bila spremna da krene na sve one ljude 5.oktobra, je odjednom tako pacifikovana da ne reaguje na navijace, sitne kriminalce i provokatore. E on meni kaze “Vi bi ste koleginice nekoga da bijete”. A onda krene da zavlaci sa pricom o prijateljski nastrojenom policajcu.

Ovo pisem tokom radnog vremena, zato nema srpskih slova.