women in love

Čitala sam Ljubavnik lejdi Četerli D.H. Lawrencea pri kraju osnovne škole. Na koricama su bili natpisi, koji su objašnjavali koliko je “bezobrazna” knjga koju sam uzela u ruke, nešto u stilu knjiga koja je šokirala svet kad se pojavila. Zato je metod čitanja bio sledeći – kad je nisam čitala, knjigu sam držala u fioci da ne vide roditelji. Film sa Sean Beanom i Joelly Richardson sam gledala kasnije na televiziji. Ako sam se držala istog metoda, što se ne sećam, mora da sam gledala sa daljinskim u ruci, pa prebacim na vreme. Na fakultetu sam razbila na ispitu Sinove i ljubavnike za 10 u četvrtoj godini. Već godinama mi se vuče disk koji sam kupila od nekadašnjeg dvx provajdera, Ken Russelov film Women in Love. Pre nekoliko dana, drugarica i ja odlučismo da ga pogledamo.

Iako najpoznatiji po muškoj golotinji tokom scene rvanja između Olivera Reeda i Alana Bates,a mnogo veće otkrovenje ovog filma je Glenda Jackson, koja je za ulogu Gudrun Brangwen dobila i Oskara. Roman se dešava pred Prvi svetski rat, a bavi se seksualnim oslobođenjem, razlikama u poimanju ljubavi ne samo između polova, nego i samih muškaraca i žena. Karakteristično za njega, Lawrence je u tekstu provukao i komentar o klasi. A pošto je film sniman krajem 60-ih, na neki način odražava i teme tog vremena, rastuću žensku samostalnost, mušku nesigurnost izazvanu time i jedan ležeran odnos prema seksualnosti. Hipi stil je očigledan i u izboru kostima i izgledu glumaca: duža brada i kosa, koju ima lik koga glumi Alan Bates, prugasta odela koja nosi Oliver Reed, šeširi, haljine i kaputi Jenny Linden. Jedino se Glendin stil razlikuje, ona je vajarka slobodnog duha, pomalo dečačkog izgleda, Louise Brooks frizure. Njeni kostimi su slobodnija interpretacija stila dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, što izgleda fenomenalno. Super kape, šarene čarape, haljine ležernijeg kroja, koje ipak nagoveštavaju figuru koja je ispod. Većinu stvari bi rado imala.