vala svashta

Krenula sam na postdiplomske da bi se bavila web 2.0 fenomenom, popularnom kulturom i odnosom medija i politike. A ne da bi slushala nepovezane govore o Rimljanima, Etrurcima, italijanskoj dijaspori, pogotovo onoj u Brazilu, katolichkoj crkvi i nekakvim nebulozama kako Sloveni se zovu tako jer su bili robovi Rimljanima, shto u najmanju ruku zvuchi rasistichki. Za tako neshto ne moram da napushtam kuchu, samo pustim video kasete sa televizije Palma iz perioda devedesetih. Sigurna sam da mogu ovako nekompetentnog profesora da nadjem u Beogradu bez problema.

E kada mora da odrzi predavanje svojim italijanskim studentima ili ima neki sastanak, on nama pushta filmove. Bonfire of the Vanities, zabavan je film, kapiram da je zanimljiv zbog medijske manipulacije. Farenheit 451. Ili Cuidade de Deus, za koji nam bash nije jasno kakve veze ima sa kursom, ali super je film, pa nema ni veze. Ali vrhunac je film matorog Manuela de Oliviere Um Film Falado (A Talking Picture). Jel se sechate obrazovnog programa iz osamdesetih? Recimo sheta se neki stariji istorichar po rimsko-grckim rushevinama u pratnji mladog ucenika koji pazljivo slusha mudru starinu. Ovaj film je skroz u tom fazonu, profesorka iz Italije putuje brodom po Mediteranu, sa svojom petogodishnjom kcerkom obilazechi mesta kao sto su Marsej, Pompeja, Atina i Kairo. Na svakoj od ovih luka u brod se ukrca po jedna poznata evropska glumica (Catherine Deneuve, Stefania Sandrelli i Irena Papas). Mama objashnjava, kcerka slusa. Na sred istorijskog mesta odjednom se pojavi obrazovani neznanac, recimo grcki sveshtenik koji kreche da pricha sa njima na technom francuskom. A na brodu, kapetan (John Malkovich) sharmira zene ko Valmont iz Opasnih veza, a one prichaju svaka na svom jeziku o atinskoj demokratiji, rimskoj civilizaciji i musko zenskim odnosima. I svi se razumeju. Sve igraju uspeshne zene koje su same, cice u pedesetim. Malkovich pricha na engleskom, ali ih sve razume. Catherine je ice cold bitch sto ne chudi - kad je bila na Festu, navodno su joj ponudili da proba chevape, sto je ona sa prezrenjem odbila, Stefanija je vamp zena, trepche ko devojchica, a Grkinja ima izlive nacionalizma ko otac u My Big Fat Greek Wedding “eto sve je pochelo od nas, sve rechi imaju grcki koren, a danas niko ne pricha grcki”. Kad primeti mamu i kcerku same, Malkovich ih zove za sto, pa malo prichaju na portugalskom, Irena Papas peva grcke starogradske, dok Malkovich to ne prekine veshcu da su teroristi podmetnuli bombe na brod i da svi moraju da se evakuishu. Koliko je film spor, amaterski sniman u krupnim kadrovima, potpuno didaktichki, pomislish “ma nek svi lete u vazduh”.

Razlog sto smo gledali ovaj film je upotreba razlichitih jezika i hibridizacija kultura. Mozda je zato pustio film na portugalskom sa italijanskim titlom. Bez obzira na nashe kolege iz Indije ili Afrike ili bilo koga ko ne pricha francuski, spanski ili barem ima znanje latinskog pa neshto moze da pohvata. Ako su isprazni razgovori tri tetke iz stare Evrope na njihovim jezicima, sto valjda pretpostavlja klasichno obrazovanje i poznavanje nekoliko evropskih jezika, primer multilingvalizma, onda ja navijam za teroriste.

Ako ne verujete meni, prochitajte tekst Stojana Cerovicha o jednom od najgorih filmova koje che te ikada videti.