Saturday, October 02, 2010

pop cooking#3 – gurmani iz radničke klase

Ko prati ovaj blog (ne znam koliko vas je ostalo) zna da ovo nije moj dnevnik. Tako da dva meseca unazad, svašta se izdešavalo, ali ko zna zna.



Hrana, naravno, me vraća nazad. Kad preporučujem neki sajt, volim da kažem kako sam ja dospela tamo. Moram da se otresem te manične potrebe da stavljam reference svuda. Na zanimljive stvari na netu se prosto ... nailazi.

Setih se. Gledala sam kako Sophie Dahl (nekadašnja manekenka zanosnih oblina) pravi neke poslastice, pa me je zanimalo da vidim da li ima neka video instrukcija za pravljenje španske tortilje. Ko nije probao, to nije lepinja, kako kod nas zovu ono u šta umotaju pljeskavicu. To je neka vrsta omleta sa krompirom, koja se jede hladna, ko slani kolač. Tapas da budem precizna. Zvuči jednostavno, probala da napravim iz bez recepta, oslanjajući se na instikt, još kad sam prvi put bila u Španiji 2002. I nikad mi nije uspelo. Moglo je da se klopa, ali to nije bilo to. Da ne objašnjavam evo recepta ovde.



Ono što mi je privuklo pažnju je da ovo nije kućni video, nego pokušaj malkice ozbiljnije produkcije. U pitanju je web emisija Working Class Foodies, koja se emituje na sajtu Hungry Nation (poznat logo, a?), koji okuplja nekoliko blogera, koji svoje recepte dele u pisanoj i video formi.



Working Class Foodies su brat i sestra sa Floride koji trenutno žive u Njujorku i studiraju na Tish School of Arts, lože se na kuvanje i cilj im je prave zdrave obroke od sastojaka sa lokalne pijace za manje od osam dolara. Obzirom na blizinu Kalenić pijace i želju da obnovim jesenje-zimsku garderobu, mislim da će mi recepti Rebece i Maxa postati svakodnevni ritual.

Evo recepta za doručak. Ko nije probao granolu, nek se smeje što postoji recept za doručak. Granola je neka vrsta cruncha u musliju, ali možete da je napravite sami, da bude zdrava i ne previše slatka. Moja kuma kaže da to stalno pravi, ja nisam, ali planiram ovih dana.




Kuvala sam i ja prethodna dva meseca između ostalog. Evo jednog letnjeg recepta, koji bez problema može da se pravi i u drugim godišnjim dobima. Pasta salata sa pinjolima i fetom.


Počnete tako što naberete sveži bosiljak sa terase (leti naravno). Sad ga kupite u Malom Kaleniću ili u Maksiju, gde ga ponekad ima. Ovo ne može da se fejkuje mora bosiljak u listovima, to je osnova salate.


U činiju sipate maslinovo ulje, izgnječite jedan čen belog lika, nasečen na trake sušeni paradajz i crne masline (one pomalo dimljene, što deluju skvrčeno) i iscepkate bosiljak.


Kad se skuva pasta, pomeša se kad se malkice prohladi. Taman da se testenina lepo obloži maslinovim uljem.


Na kraju salati se dodaju pinjoli (koliko sam čula ima u raznim zdrava hrana prodavnicama, ja uzela na pijaci, a pre toga se posvađala sa džukcem koji tvrdi da se to uvozi i za 100 gr traži 300 dinara) i izmrvljena feta.

E to ja zovem never-ending summer u tanjiru.

No comments:

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails