Nicholas Carr je poznati web skeptik i autor više knjiga, od koji se poslednja zove The Shallows: What Internet is Doing to Our Brains. On tvrdi da ubrzavanje produkcije i primanja informacija na internetu nas ustvari čini glupljim, a ne pametniji. Njegov esej se zove Does Internet Make You Dumber?
What we seem to be sacrificing in all our surfing and searching is our capacity to engage in the quieter, attentive modes of thought that underpin contemplation, reflection and introspection. The Web never encourages us to slow down. It keeps us in a state of perpetual mental locomotion.
It is revealing, and distressing, to compare the cognitive effects of the Internet with those of an earlier information technology, the printed book. Whereas the Internet scatters our attention, the book focuses it. Unlike the screen, the page promotes contemplativeness.
Sa druge strane, Clay Shirky je veliki web 2.0 optimista, koji slavi mogućnost saradnje na internetu koja nam je dala Wikipediju ili open source softver, a njegova poslednja knjiga se zove Cognitive Surplus.
We are living through a similar explosion of publishing capability today, where digital media link over a billion people into the same network. This linking together in turn lets us tap our cognitive surplus, the trillion hours a year of free time the educated population of the planet has to spend doing things they care about. In the 20th century, the bulk of that time was spent watching television, but our cognitive surplus is so enormous that diverting even a tiny fraction of time from consumption to participation can create enormous positive effects.
Moje mišljenje bi bilo negde između, možda bliže Carrovom stavu. Koliko god da se slažemo sa stavom da je Internet jedna forma kolektivne inteligencije, kao i način mnogo lakšeg organizovanja što bi Shirky tvrdio, njegov stav podrazumeva da sama arhitektura interneta podrazumeva mnogo budalaština, koje eto moramo da selektujemo. Srećni što to radimo sami, a ne neko drugi umesto nas. I koliko god da se slažemo sa demokratizacijom, kao vrhunskim principom u društvu, Shirky se ne bavi stvarnim kognitivnim efektom, koji je poprlično mračan. Internet, kao što Carr tvrdi podrazumeva sposobost multitaskinga, što se vrlo lako prenelo na realan život, prvenstveno posao. Ako ne multitaskuješ, to jest žongliraš deset zadataka istovremeno, onda loše radiš. U savremenom svetu to je očekivano da obavljaš nekoliko zadataka istovremeno. Pogledajte oglase za posao, svi navode potrebu za izvršenjem više zadataka u kratkom vremenskom roku, naravno snalaženje pod pritiskom. Bez upita da li ideja da radiš toliko stvari istovremeno ustvari znači da ni jednu ne radiš kako valja.
Čitanje, ne sadržaja na netu nažalost, već strane na papiru na jedan način predstavlja vrhunski čin intimnosti. Mogućnost čoveka da bude barem neko vreme sam sa svojim mislima. U to ime odjavljujem se, čeka me Aleksandar Hemon.
5 comments:
Zanimljivo da prakticno istovremeno na drugom blogu koji pratim http://blog.kovinekspres.rs/ (kod "Novinarske patke") ide rasprava na vrlo slicnu temu:
"Poznato je da se tekst sa monitora čita drugačije nego “sa papira”. Već stižu do zrelih srednjih godina generacije koje retko “troše” isprintane rečenice, naprosto dovoljan im je “ekranski prikaz” da bi se upoznali sa onim što ih interesuje..."
Posto sam deo tvog posta preneo tamo - red je da uradim i obrnuto... Pogotovo sto smo izgleda vecinom skeptici. Izgleda da i drugi daju prednost pisanoj reci u papirnoj formi, a ja cu rado takav stav da podrzim iz vrlo sebicnih razloga (placam racune baveci se stampom)...
hvala miodraze. pogledala sam post o kome pricas. i ocekivano je da ljudi vise cene pisanu rec na papiru. tj. ako je u pitanju ozbiljnije i sadrzajnije, a samim tim i duze stivo, ljudi vole da papir drze u rukama, gde mogu i beleske da prave ili da citaju u krvetu, fotelji....
u tom smislu, uopste mi nije jasno cemu sluzi ipad. poigrala sam se istim u apple storu, malo ga obrtala, ali mi nije bilo jasno kojoj konkretnoj svrsi to sluzi, a da vec ta potreba nije pokrivena mobilnim telefonom ili laptopom. videla sam devojku u njujorskom metrou, koja drzi tu tablu ispred sebe u potpuno neprirodnom polozaju, verovatno u strahu da ne pokvari tu skupu stvarcicu.
ono sto je meni zanimljivo kod nicholasa carra, i zato treba procitati tu knjigu je njegovo pozivanje na neurolosko-psiholoska istrazivanja, koja ukazuju na smanjeni opseg paznje, povrsnost u obradi podataka i slicne nusefekte, predominantne internet komunikacije.
daleko od toga da je net u potpunosti zaglupljujca stvar, eto paradoksa, da ga nema, ja ne bi ni znala ko je nicholas carr i sta on misli, ali on prosto ukazuje na stvari o kojima treba vise razmisljati.
"...treba procitati tu knjigu je njegovo pozivanje na neurolosko-psiholoska istrazivanja, koja ukazuju na smanjeni opseg paznje, "
Volela bih da je nabavim.
Stvarno je attention span današnjeg prosečnog čitaoca na netu oko 5 sekundi :)))
"...treba procitati tu knjigu je njegovo pozivanje na neurolosko-psiholoska istrazivanja, koja ukazuju na smanjeni opseg paznje..."
Volela bih da je nađem.
Stvarno je attention span prosečnog net čitaoca danas, celih pet sekundi :)))
popkitchen, izvinjavam se, ne znam baš ovu tehniku na bloggeru, pa mi koment otišao duplo.
Obriši koji hoćeš, pozdrav
Post a Comment