Sunday, June 13, 2010

beogradska scena u new york timesu


Rachel Doyle koja je pisala tekst o noćnom životu u Beogradu, nije fascinirana turbo folkom, igranjem na stolu do zore, ona piše o klubovima (KC Grad, 20/44) i bendovima (Petrol, Svi na pod! i Repetitor), koji su aktuelni za barem jedan deo Beograđana.

Ako ovo ne ubedi Njujorčane da krenu u buljucima ka Beogradu, ništa neće.

Saturday, June 05, 2010

skeptici protiv optimista


Šta je posledica Interneta na naše saznajne mogućnosti? Da li nove tehnologije predstavljaju kognitivni višak ili nedostatak? Wall Street Journal je pozvao dva relevatna sagovornika da daju svoje viđenje ovog problema.

Nicholas Carr je poznati web skeptik i autor više knjiga, od koji se poslednja zove The Shallows: What Internet is Doing to Our Brains. On tvrdi da ubrzavanje produkcije i primanja informacija na internetu nas ustvari čini glupljim, a ne pametniji. Njegov esej se zove Does Internet Make You Dumber?

What we seem to be sacrificing in all our surfing and searching is our capacity to engage in the quieter, attentive modes of thought that underpin contemplation, reflection and introspection. The Web never encourages us to slow down. It keeps us in a state of perpetual mental locomotion.

It is revealing, and distressing, to compare the cognitive effects of the Internet with those of an earlier information technology, the printed book. Whereas the Internet scatters our attention, the book focuses it. Unlike the screen, the page promotes contemplativeness.


Sa druge strane, Clay Shirky je veliki web 2.0 optimista, koji slavi mogućnost saradnje na internetu koja nam je dala Wikipediju ili open source softver, a njegova poslednja knjiga se zove Cognitive Surplus.


We are living through a similar explosion of publishing capability today, where digital media link over a billion people into the same network. This linking together in turn lets us tap our cognitive surplus, the trillion hours a year of free time the educated population of the planet has to spend doing things they care about. In the 20th century, the bulk of that time was spent watching television, but our cognitive surplus is so enormous that diverting even a tiny fraction of time from consumption to participation can create enormous positive effects.


Moje mišljenje bi bilo negde između, možda bliže Carrovom stavu. Koliko god da se slažemo sa stavom da je Internet jedna forma kolektivne inteligencije, kao i način mnogo lakšeg organizovanja što bi Shirky tvrdio, njegov stav podrazumeva da sama arhitektura interneta podrazumeva mnogo budalaština, koje eto moramo da selektujemo. Srećni što to radimo sami, a ne neko drugi umesto nas. I koliko god da se slažemo sa demokratizacijom, kao vrhunskim principom u društvu, Shirky se ne bavi stvarnim kognitivnim efektom, koji je poprlično mračan. Internet, kao što Carr tvrdi podrazumeva sposobost multitaskinga, što se vrlo lako prenelo na realan život, prvenstveno posao. Ako ne multitaskuješ, to jest žongliraš deset zadataka istovremeno, onda loše radiš. U savremenom svetu to je očekivano da obavljaš nekoliko zadataka istovremeno. Pogledajte oglase za posao, svi navode potrebu za izvršenjem više zadataka u kratkom vremenskom roku, naravno snalaženje pod pritiskom. Bez upita da li ideja da radiš toliko stvari istovremeno ustvari znači da ni jednu ne radiš kako valja.


Čitanje, ne sadržaja na netu nažalost, već strane na papiru na jedan način predstavlja vrhunski čin intimnosti. Mogućnost čoveka da bude barem neko vreme sam sa svojim mislima. U to ime odjavljujem se, čeka me Aleksandar Hemon.



leo & laura

Leo Martin je pevač pesme Odiseja, koju vole naši roditelji. Ne znam ko stoji iza imena Laura 2000, ali znam da su već remiksovali pesmu Bisere Velentalić Nikada više, koja je bila na soundtracku filma Beogradski fantom.



Očigledno je Laurina misija da skrene pažnju na pomalo zaboravljene bisere jugoslovenske pop muzike.

U neku ruku to je misija Milana SevdahBABY-a. Na albumu koji je pre neki dan okačio na net za skidanje, obradio je pesmu Kim Benda Ljubi me brzo, žurim. Ko je ova funk postava nisam uspela da saznam ni u Enciklopediji ex-Yu Roka Petra Janjatovića. Na blogu Jugozvuk okačene su informacije, ne tako iscrpne, ali barem nešto. Na naslovnoj strani je tip go do pojasa, okružen cicama koje su zaogrnute čaršafima. I sve to 1981. godine.
Svetski osmeh, rekao bi Boban Petrović.



Odlične jazz-funk-soul mikseve ex-jugoslovenske muzike možete naći u emisijama koje se zovu Tetkine radosti, a emituju se na internet radiju Nula iz Slovenije. Savršeni za letnje žurke koje se ne završavaju pre svitanja.

Friday, June 04, 2010

bookmark 'em #2


U Beogradu nema hipstera ili ih ima toliko malo (taman da napune KC Grad) da ih niko još nije provalio kao ozbiljnu publiku ili društvenu grupu. Ali to ne znači da hipsterski humor ne prolazi.

I vaše kuče može biti hipster. Možda jeste ograničeno na teritoriju Bruklina, ali je indi simbolika univerzalna.





via Hipster Puppies

Ona je omiljena umetnica Lady GaGe, a lično više preferira Anthonyia Heggartyja. Poneko, ko bi seo prekoputa nje u MoMi bi počeo da plače. Tome je posvećen Tumbrl blog Marina Abramovic Made Me Cry. Na njemu su postavljene slike ljudi koje je Marina "rasplakala", kao i koliko im je dugo trebalo, tj. koliko su dugo sedeli prekoputa nje.

Wednesday, June 02, 2010

daily pic#4 - pozdrav iz novog pazara







poziv na protest solidarnosti sa ljudima sa turskog broda


predvodnici



pratioci


prvih pet minuta na arapskom

u međuvremenu Muftija poziva građane da glasaju za njega, pod rednim brojem tri

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails