Najbolja pesma sa prošlogodišnjeg albuma bruklinškog sastava Grizzly Bear. Koji je na mojoj ličnoj listi najbolji album 2009.
Ready, able je dokaz da pop ne mora da bude jednostavan, već može da bude slojevit, sa raznim efektima, koji su korišćeni sa merom, rezultat čega je osećaj da se prešli ogromnu razdaljinu, barem mentalno, u samo četiri i po minuta. Tekst nagoveštava da je u pitanju prevara (And when I shuffled on back home, I made sure all my tracks in the snow were gone) ili raskid veze koji omogućava nov (i nesiguran) početak (Hope I’m ready, able to make my own, good home).
Spot je režirala umetnica Allison Schulnik, koja je opčinjena grotesknim pojavama u prirodi, koje u njenoj interpretaciji nisu mračne, već šarene, što ih ne čini manje strašnijim.
Čitala sam Ljubavnik lejdi Četerli D.H. Lawrencea pri kraju osnovne škole. Na koricama su bili natpisi, koji su objašnjavali koliko je “bezobrazna” knjga koju sam uzela u ruke, nešto u stilu knjiga koja je šokirala svet kad se pojavila. Zato je metod čitanja bio sledeći – kad je nisam čitala, knjigu sam držala u fioci da ne vide roditelji. Film sa Sean Beanom i Joelly Richardson sam gledala kasnije na televiziji. Ako sam se držala istog metoda, što se ne sećam, mora da sam gledala sa daljinskim u ruci, pa prebacim na vreme. Na fakultetu sam razbila na ispitu Sinove i ljubavnike za 10 u četvrtoj godini. Već godinama mi se vuče disk koji sam kupila od nekadašnjeg dvx provajdera, Ken Russelov film Women in Love. Pre nekoliko dana, drugarica i ja odlučismo da ga pogledamo.
Iako najpoznatiji po muškoj golotinji tokom scene rvanja između Olivera Reeda i Alana Bates,a mnogo veće otkrovenje ovog filma je Glenda Jackson, koja je za ulogu Gudrun Brangwen dobila i Oskara. Roman se dešava pred Prvi svetski rat, a bavi se seksualnim oslobođenjem, razlikama u poimanju ljubavi ne samo između polova, nego i samih muškaraca i žena. Karakteristično za njega, Lawrence je u tekstu provukao i komentar o klasi. A pošto je film sniman krajem 60-ih, na neki način odražava i teme tog vremena, rastuću žensku samostalnost, mušku nesigurnost izazvanu time i jedan ležeran odnos prema seksualnosti. Hipi stil je očigledan i u izboru kostima i izgledu glumaca: duža brada i kosa, koju ima lik koga glumi Alan Bates, prugasta odela koja nosi Oliver Reed, šeširi, haljine i kaputi Jenny Linden. Jedino se Glendin stil razlikuje, ona je vajarka slobodnog duha, pomalo dečačkog izgleda, Louise Brooks frizure. Njeni kostimi su slobodnija interpretacija stila dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, što izgleda fenomenalno. Super kape, šarene čarape, haljine ležernijeg kroja, koje ipak nagoveštavaju figuru koja je ispod. Većinu stvari bi rado imala.
Da se niko ne prepadne. Nisam ovo skuvala sve odjednom. Nego, skupilo mi se par recepata, pa ajde sve da ih prezentajem ovde.
#Kiš sa spanaćem i kozjim sirom
U prošlom postu sa ovom tematikom sam pravila kanelone sa spanaćem. E pošto sam koristila onaj smrznuti spanać u kockama, nisam sve potrošila. Volim da bacam stare stvari, al’ mrzim da bacam hranu. Te tri-četiri kockice, se lepo pomešaju sa kozjim sirom, prazilukom i slatkom pavlakom. Razvije se kupovno lisnato testo (bravo za one koji testo prave sami, probala, nešto ne ide), toliko tanko i veličine da prekrije pleh (okrugao naravno), izbocka se malo testo, prelije filom i vidimo se za 40 minuta. Taman jedna epizoda neke serije.
#Apple berry crumble
Istina je da Englezi nemaju kulinarsku tradiciju, kojom mogu da se ponose. Ali ima nekog šarma u pab ručku nedeljom. Gastronomska kultura im je podeljena po klasama, radnička klasa se hrani najgore, em je hrana najgoreg kvaliteta, em su najveći konzumenti najmasnijeg džanka sa ulice. Moj utisak je da koncept mamine domaće hrane ne postoji, ako se ne računa odvratnost tipa beans on toast. Ali u prilog idu Englezima tri stvari: sve se može nabaviti, mediji forsiraju priču o zdravoj hrani, a onda i o geografski raznovrsnoj hrani i među tradicionalnom hranom mogu se naći super ukusne stvari. Često su to slatkiši: različiti pudinzi (kod Engleza pudding nije uvek tečan i kremast, to je vrsta kolača), pite ili ovo što sam ja spremila - crumble (plašim se naziva da ne ispadne kolač mrvica, što suštinski jeste).
Pošto zima nikako da prestane, jedu mi se topli kolači, a ovaj se savršen. Testirala sam ga na bojfrendu, familiji i nekoliko prijatelja. Žene posle prvog zalogaja traže recept. A on je nikad jednostavniji. Koristim mere, koje nikada ne koristim za slane stvari:
1 buter (125 grama) ne otopljen, hladan iz frižidera, iseckan na kockice 250 grama brašna (1 šolja) 4 kašike žutog šećera cimet vanilin šećer mogu da se ubace i ječmene pahuljice, radi krckavog ugođaja
paket smrznute borovnica (idealno), ali može bilo koje bobičasto voće 5 ili 6 jabuka nakiselih
U veliku posudu sipaju se brašno, buter i šećer. I onda krećete da gnječite kockice butera, tj. da ih lomite prstima dok ne dobijete male mrvice. Dodate cimet, vanilin šećer, i ove ljuspice ako ih imate. Posuda se podmaže puterom i u nju se ubaci kombinacija isečenih jabuka, smrznutog voća, pomešanih sa sokom od limuna. Znači voće dole, mrvice gore. U rernu na 200 stepeni 50 minuta. Malkice se ohladi, ali se jede toplo, obavezno sa sladoledom od vanile.
Ovo je varijacija Nigellinog recepta. Obavezno izmanikirajte nokte pre gnječenja butera, da mešenje bude što senzualnije.
#Najbolji način da se spremi krompir
I najmasniji. Brisala sam prašinu danas, tako sam i otvorila Nigellin kuvar, koji sam dobila za rođendan pre par godina, setila sam se da ima neki recept za krompir, koji nisam probala. Naravno sve je full fat, ali je super ukusno. Naseče se krompir na kriške, isecka se luk, koji nisam imala, nego praziluk, dva čena belog luka, što se sve kuva na tihoj vatri sa slatkom pavlakom (to je ono što u kafanama obeležavaju kao neutralnu pavlaku) i mlekom. So, biber su jedini začini. Isto ko za pire, samo što ne treba skroz da se raskuva.
Upozorenje unapred, šerpa mora da bude od nerđajućeg čelika, jer će mleko na dnu da napravi haos. Trenutno se natapa u sudoperi, nemam živaca za ribanje žicom sad – sutra će biti lakše. Kad je krompir gotov, prespe se u drugu posudu koja ide u rernu, parmezan preko svega. 20 minuta i to je to. Pavlaka mu daje taj kremasti ukus, a da ne bude sve previše mlečno postarao se luk.
Moj ručak/večera danas - čorba od šargarepe, celera i praziluka, kremasti krompir i salata
Disclaimer: sve fotke su napravljene mojim jamesbondovskim telefonom. U sledećem životu ću biti food stilista, samim tim imaću kvalitetu opremu u studiju tj. kujni.
На пример, Јелена Максимовик докажува дека "екстремниот национализам, донекаде потиснат во главните медиуми, царува слободно онлајн и во комбинација со силната таблоидна култура сочинува една нова главна јавна сфера." Vaistinu. Lep je osećaj videti svoj rad na stranom, pri tom bratskom jeziku.
Poslednja sezona Losta mora da razreši sve misterije, da poveže sve stvari koje do sada nisu imale smisla. Malo u krenuli u smeru mitologije, sile dobra i zla, ako posle 6 godina vernosti dobijemo nekakav Gospodar prstenova završetak, mislim stvarno ....
Novi film Sama Mendesa je još jedan u seriji indi filmova. Ako niste upoznati sa žanrom, da pomognem, to su oni filmovi u kojima su junaci simpatični geekovi (Micheal Cera je uvek dobrodošao), dovoljno društveno prilagođeni za šire narodne mase (često su to studenti i srednjoškolci, ako ne to, onda mladi pisci na primer), a ipak čudnjikavi. U indi filmovima nema promiskuiteta, jer ONA je TA. Život se meri u odnosu na pesme Smithsa ili Belle and Sebastian.
Na prvi pogled Away We Go ispunjava većinu ovih kriterijuma, likovi žive u kućici u šumi, momak, koga igra John Krasinski iz Officea, se bavi pravljenjem klompi kao hobijem, devojka Verona, koju igra Maya Rudoph iz postave Saturday Night Livea je ilustratorka (kul profesija, rekoh već). Imamo muziku, ovde je u pitanju Alexei Murdoch. Njih dvoje očekuju bebu i kreću na put po Americi tražeći savršen dom za svoju malu porodicu. Ono što daje autentičnost ovom filmu i spašava ka kalupa tipičnog indi filma (a svaki kalup posle izvesnog vremena postane jaram) je scenario Dave Eggersa i Vendele Vide, koji su bračni par inače i dosta priče su zasnovali na periodu pre rođenja svog prvog deteta. Ljudi koje Burt i Verona sreću jesu frikovi, a njih dvoje na tom putu ne pokušavaju da pronađu sebe ili da reše još jednu životnu zabludu. Sigurni su u svoju vezu koliko god to ljudi mogu da budu. Oni bi samo da nađu mesto na kome je lepo živeti. I kad to nađu film se završava. A mesto je jako lepo.
Ta životnost likova je Eggersova specijalnost, jer je svoju karijeru pisca započeo memoarom A Heartbreaking Work of a Staggering Genius. Dovoljno da se zapitate koji mladi pisac izdaje prvo svoju autobiografiju, i to ovako pretencioznog naslova. E pa Dave ima zanimljivu priču, tj. ne toliko specijalnu, ali način na koji on doživljava stvari i pri tom piše o njima je nesvakidašnji. Posle smrti oba roditelja od raka u jako kratkom razmaku, Dave je preuzeo brigu o svom najmlađem bratu Christopheru (koji se u knjizi zove Toph) koji u tom trenutku ima 13 godina. Njih dvojica se sele u San Francisko i pored ignorisanja pranja sudova, života u nesređenoj kući, igranja igrica, Dave preuzima roditeljske dužnosti, ali i sam odrasta tokom tih godina.
U međuvremenu, Eggers je osnovao književni magazin McSweeney, pravio radionice kreativnog pisanja i dobio TED nagradu za svoj doprinos obrazovanju. Nije sve što je uradio zasnovano na njegovom ličnom iskustvu, Eggers je scenarista filma Where the Wild Things Are, koji je reditelj Spike Jonze snimio po priči Mauricea Sendaka.
hobo clown with cubs
flexing on horseback
hobo clown with cubs
flexing on horseback
