welcome to portlandia

Pisac Douglas Coupland je bio hit u vreme kad sam išla u gimnaziju. Ali iz ove perspektive, on deluje kao neka fenomenološka književnost, više je zgodan za nalaženje kul naziva za određene pojave nego što je u pitanju dobro pisanje. Sećam se njegovi likovi, barem oni iz Generacije X ne rade ništa, a najveći problem im je što nemaju nijedan stvaran problem. Eh, slackeri iz devedesetih, koji nose karirane košulje, ne rade ništa i kontempliraju najnoviji album grupe Pavement, toga nema više. Nigde, sem u Portlandu. Kao što kaže uvodni skeč serije Portlandia - Dream of the 90's is alive in Portland.



U pitanju su skečevi, koje su smislili Fred Armisen iz Saturday Night Livea i Carrie Brownstein, koja je nekad svirala u grupi Sleater Kinney. Podsmevaju se i ostacima Couplandovog weltschmetza, koji je izgleda samo preživeo u Portlandu, i svemu onome što je Amerika postala u međuvremenu - svi koji se lože na eco-friendly hranu, organic kafu, Apple gadžete, social media networking, političku korektnost i prihvatanje svih bizarnih različitosti su na udaru.



Za sada su dostupne dve epizode, od šest koliko ih je snimljeno.
O ovome ne bi znala da nema bbkov iliti pop suknje.

šta mi spremaš?

Eat Tweet je jedan od najgenijalnijih poklona koje sam ikada dobila.

Maureen Evans je skupljala recepte i prevodila ih Twitterese, tj. skraćivala ih na oblik od 140 karaktera. Pri čemu njen kuvar sadrži i najkompleksnije recepte, kao što su beef bourguignon ili recepte za hleb i pravljenje domaće paste.

New York Times se pita da li je moguće nekome objasniti šta da radi u samo 140 karaktera, dok Epicurious zaključuje da ova knjiga nije za početnike.

Možete da pratite Maureen na Twitteru, ona je @cookbook.

Evo kako to izgleda - supa od lososa.

Salmon Chowder: bbq 2filet3m/side@high. Brwn 2leek&garlc&celery/T oil. Simmr9m+2c h2o&tater/bay. Heat+2c lgtcrm/2T tompaste&dill/s+p; +fish.

Ili ovaj super sos za špagete:

Roasted Tomato Sauce: Chop,mix3lb tom/onion/sprgoreg/⅓c olvoil&whlgarlc/s+p. Partly cvr in bkgdish~h@375F. Sieve(opt); +3T tompaste. Yld~2c.

cinema comunisto

Nisam nostalgična za onim što se desilo. Prošla sam kroz to, ne bih ponovo nikada. Ali osećam tu toplinu i neku sentimentalnost prema stvarima koje se nisu nikad desile.



Kad gledam slike iz ranih šezdesetih recimo, to deluje kao neka mladost čovečanstva, svi su upristojeni i skromni, smeju se, očekuju dobra vremena. Ne znam da li su se tako stvarno osećali. Ali gledam te "ljubav i moda" fotografije iz bivše Jugoslavije, Sofiju Loren i Elizabeth Taylor sa Titom, imam napad patetike. Ne u smislu, jao kako je bilo bolje, kako se sanjalo veliko, kako se verovalo, slepo i bespogovorno. Kao da su ljudi imali luksuz te naivnosti i to im se vidi na licima.

Sinoć sam imala tu vrstu epizode tokom filma "Cinema Comunismo". Pola sale je verovatno grcalo za svojom mladošću, čak sećajući se da to što su ih vodili da gledaju "Kozaru", "Bitku na Neretvi" i "Sutjesku" pod direktivom i nije bilo tako loše. Ovi mlađu su sigurno pomislili "al smo jadni danas".

Informativan, dinamičan, emotivan. Totalna preporuka.

Cinema Komunisto (trailer) from Mila Turajlic on Vimeo.

50 najodvratnijih amerikanaca

artbikemike@flickr

Kao protiv teža Blicovim lista najmoćnijih tajkuna, medijskih mogula i estradnih zvezda.

Sve što znam o američkoj unutrašnjoj politici nije posledica povremenog čitanja New York Timesa, već sporadičnog gledanja genijalne fake-news talk show emisije "Daily Show" koju vodi komičar Jon Stewart.

Iza ovog zapaljivog naslova, krije se lista najodgovornijih ljudi za situaciju u kojoj se nalazi Amerika. Čak i da nemate pojma o vedetama Fox Newsa, frikova koji se skupljaju oko Tea Party, republikanske korporativne vrhuške, a znate ko su Sarah Palin i Barack Obama, uživaćete u zdravoj dozi cinizma i strastvenoj potrebi da se sranje nazove pravim imenom. Listu je kompilirao sajt The Beast.
A na vrhu liste, je običan čovek. Amerikanac, ili bilo ko drugi.
1) You
Charges: Your brain’s been cobbled together over millions of years of blind evolution and it shows. You’re clumsy, stupid, weak and motivated by the basest of urges. Your MO is both grotesquely selfish and unquestionably deferential to questionable authority. You’re not in control of your life. You wear your ignorance like a badge of honor and gleefully submit to oppression, malfeasance and kleptocracy. You will buy anything. You will believe anything. You believe that evolution is a matter of belief. You likely scrolled down to #1, without reading the rest, because you’re an impatient, semi-literate Philistine who’s either unable or unwilling to digest more than 140 characters at a time. You think Epic Beard Man is a national hero and that Bradley Manning might be Eli and Peyton’s brother. You believe in American exceptionalism despite the contrary, compelling and overwhelming evidence. You tacitly partake in all manner of atrocity without batting a lash. You’re actively participating in our species’ extinction and you’re either in denial or you just don’t give a shit. You escape into every sort of mind-numbing distraction and ridiculous, convoluted fantasy, so you don’t have to face the bitter, terrifying fact that your life is utterly meaningless.
Aggravating factors: The careers of Rush Limbaugh, Oprah Winfrey, John Stossel and Justin Bieber; the success of The Secret, “Medium” and Atlas Shrugged; the election of Rand Paul; the existence of Kentucky, Texas and “Sarah Palin’s Alaska.”

Via Kottke

jedva čekam

"Tilva Roš" od prvog februara u bioskopima. Likovi deluju ko naturščici. Panda Bear na špici. Obećava.

arcade fire i raskid sa devedesetim

Slušala sam Arcade Fire pre dve godine u Londonu. Karte su bile prodate, pa sam se javila da volontiram. Trebalo je da se skuplja novac za pomoć organizaciji koja pomaže zdravstvenom sistemu na Haitiju. Išla sam hodnikom koncertne dvorane i vikala "give out a donation", skupila 40 funti (dva puta više nego što košta karta) i dobila besplatnu majicu. Posle certa, odveše nas u nekakav backstage da vratimo neki promotivni materijal, Win Butler nam je oznojen lupao high five, obučen u majicu The Cure.

A kako su zvučali? S'obzirom da ih ima tušta i tma na sceni, slabi su. Mora to ubedljivije. Nadajmo se da na Exitu neće zvučati ko sisice.

Al super što dolaze, kaže osoba kojoj je dolazak LCD Soundsystema više značilo od svirke Faith No More. Daj malo nešto aktuelno, nešto što je završilo na godišnjoj listi. Možda će neko onda više da očekuje novi album neke trenutno popularne grupe, a ne dolazak benda koji je slušao kad je imao 14 godina. Za to smo se valjda borili - da izađemo iz devedesetih, a ne da im se stalno vraćamo.